Љутовац из Пољне - први светски противавионац

Тридесетог септембра 1915. године, у јединици Радоја Љутовца, која је бранила Крагујевац са околног брда, дата је узбуна. Три непријатељска авиона, која су дошла од Лапова, избацила су 45 бомби на Војнотехнички завод, железничку станицу и варош.

Узалуд су српски војници на њих пуцали из пушака и митраљеза. Радоје Љутовац из свог топа, испалио је гранату.

"То није био наменски топ", објашњава историчар Ненад Ђорђевић. "Крагујевац је, као центар војне индустрије, често био на мети аустроугарске авијације. Касније су јој се придружили и Немци."

"Веровао сам у своју руку и искуство из артиљерије", причао је касније Љутовац. "Авион се указао на справи за нишањење. Ето срећног тренутка. Сада треба бити миран, сталожен. Трен-два и моја рука повлачи обарач... Авион типа Румплер, пао је у центар града, у Улицу
престолонаследника Петра, испред куће у којој се налазио штаб Врховне команде.

Историјска документа кажу да је он, чим је видео шта је урадио, узјахао коња и у галопу се сјурио у град. Остало је забележено да се пробио кроз масу радозналог народа који је гледао авион у пламену, стао мирно и војничким поздравом одао последњу пошту немачким пилотима.

За свој подвиг, Љутовац је унапређен у чин каплара и одликован Карађорђевом звездом са златним мачевима. Као артиљерац, учествовао је у пробијању Солунског фронта. Носилац је Албанске споменице и Споменице рата од 1914. до 1918. године.

Након повратка из рата, двадесетак година обилазио је вашаре и панађуре и на колима
носио робу којом је трговао и тако зарађивао за живот. Средином тридесетих година је успео да заради за скроман дућан у Трстенику, од којег је издржавао породицу.

Први светски противавионац живео је скромно до краја живота. Умро је у 81. години, 25. новембра 1968. године.

Датум када је он оборио аустроугарски авион, узет је за славу Противавионске артиљерије Краљевине Југославије. Тај дан, 30. септембар, и данас се обележава као Дан Артиљеријско-ракетних јединица Војске Србије.

rts.kragujevac@rts.rs