Видимо се на Видовдан

За Миљин 100. рођендан, Свичевићи су приредили породично окупљање које је, уз добре жеље за здравље њихове мајке, баке и прабаке, протекло у подсећању на времена када су подјадовничка села, на више од 1.200 метара надморске висине, била пуна живота и младости.

Дуго већ у дому Свичевића није било толико слављеници драгих људи који су, са свих страна, допутовали да јој честитају стоти рођендан. Иако слабијег вида и слуха, мало по мало, 

препознала је и оне који не свраћају тако често а са сваким новим гостом, навирала су и нова сећања.

Упркос тешком животу на селу, дешавањима у два рата, Миља је, како каже, уз пуно поштовање према свима али пре свега својој породици, дочекала седморо унучади и осморо праунучади од синова Петра, Вукоте и Јездимира.

"Радила је до пре пет-шест година", прича њен син Петар. "Све је радила, била је углавном сама осле очеве смрти, а док је отац био жив држали су стоку, радили."

Према Јездимировим речима, Миља је доброг здравља, није никад била код лекара: "Не пије лекове, доброг је расположења, доброг ума, све памти, разговетно прича."

"Много држи до своје породице", каже њена сусетка Зарфа Музуровић. "Од баке се може пуно тога научити, јер има смисла за хумор, воли и да запева."

Без школе, али са завидним животним и радним искуством, као најбољи рецепт за дуговечност, слављеница саветује:

"Не ваља ‘вако, треба да живимо као до сада, по селима, и народ да ради, да се добро храни, да живи братски, да живи са женом, савојом ђецом, да учи своју децу."

Само првих сто година је тешко, додаје Миља Свичевић, која је потомак једне од дуговечних фамилија са обронака Јадовника и родбини обећава ново дружење, на Видовдан идуће године.