Монографија о Кремнима

Чаробним пејзажима од горских висова Таре и Шаргана, преко брежуљака и поља крај река, крај важних путева који су за мирних година доносили берићет, а за ратних зло, историјом чији трагови се протежу од неолита преко римског до данашњег доба, Кремна су увек привлачила пажњу и путника и научника.

Креманску посебност ипак је највише проширила прича о пророчанствима Тарабића која су до сада проучавали и научници и лаици, а тумачили и сви други, сходно тренутку и потребама.

"Мој закључак је био да Креманско пророчанство треба прихватити као једно културно добро српског народа, јер је то чињеница и од ње не треба бежати. Да ли је неко злоупотребљава, све се може злоупотребити па и Креманско пророчанство", каже Илија Мисаиловић.

Кремна имају и једну од најстаријих кућа у овом делу Србије, своја култна места, простор на коме су били летњиковци Немањића и кула бана од Кремана, свој ветар Креманац, обичаје, предања, горе и воде.

Најстарији кремански источник, Дабишеваћ подигао је 1858. године Радомир Миловановић с јасном поруком путнику намернику-"Пиј брате и реци фала!"

На више од хиљаду страна и два килограма монографије села за коју је професор материјал и документа скупљао читавог живота стало је мноштво тема, десет књига из разних области, како кажу критичари, али и анегдоте, попут оне да само изнад Кремана гавран лети наопачке како не би гледао црње од себе, која је, каже само због ужичке комшијске зависти.

"Да нисам из Кремана и ја бих био љубоморан, на ове житеље овде који су добили овакву лепоту, е сад питање је да ли су је заслужили. У центру су догађаја па мислим да је лепота у питању. Завидни су људи", каже Илија Мисаиловић.

После пророчанства Кремна су овом књигом добила и своје сведочанство, закључак је академика Љубомира Симовића на почетку књиге коју зналци сврставају у најбоља и најсвестранија дела о неком месту код нас.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552