Занат је златан

Зарђале табле и катанац на вратима браварске радионице. На јагодинској малој пијаци где су  некада биле занатлије, сада профитабилније делатности.

Абаџије, терзије и казанџије крајем 19. века заменили су шнајдери  и обућари, а и њих данас тек десетак. Материјали су савременији, али у обућарској радњи Мирослава Вулића још ради машина 

стара скоро један век.

Занат је реч турског порекла, означава вештину, знање, посао и рад. Све то и још много година школовања и обуке да би се од шегрта, преко калфе стекло звање мајстора. Мајсторска и калфенска писма изложена у јагодинском Завичајном музеју су струковна сведочанства о
вредности, умећу и стеченом знању.

Мирјана Тодоровић, историчар уметности у Завичајном музеју у Јагодини каже да су некадашњој Србији богатије занатлије децу слале у школе по Европи, па се дешавало да мајстори знају и по неколико језика, а у родни град су се враћали са новим алатима, материјалима али и знањем.

Збирка еснафских писама је и документ времена у коме су занатлије уз трговце креирали српско грађанско друштво крајем 19. и почетком 20. века.

Ликовност и декорација ових специфичних формулара говори и о потреби за образовањем и усавршавањем без обзира о којој се струци и занату ради. Због тога су предлошке за писма и дипломе радили и Урош Предић, Никола Краснов, Сретен Павловић.

Изложба "Занат је златан" својеврстан је допринос очувању нематеријалне културне баштине  и сећању на време када је Јагодина уз Београд, Пожаревац и Шабац била један од развијенијих занатских центара у тадашњој Србији.

rts.jagodina@rts.rs
+381 35 244 221