Прибојци у ЦЕРН-у

Домаћини у овој, највећој светској лабораторији, у којој ради око 11.000 истраживача, били су им наши научници, а боравак у Женеви, за младе физичаре из Прибоја, био је драгоцено искуство.

Србија је иначе, прва међу бившим југословенским републикама поново ушла у ЦЕРН, чији је један од оснивача, 1954. године била Федеративна Народна Република Југославија.

Ка месту где се, за субатомском честицом, одиграва најузбудљивија потера, у режији најбољих  физичара света, млади Прибојци су путовали више од двадесет сати. Али, исплатило се, ЦЕРН  је испунио њихова очекивања.

За Радоша Рељаковића, студента треће године ЕТФ-а у Београду, фасцинантни су сви разговори са људима који раде у ЦЕРН-у као и дискусије са њима о теоријама које покушавају да потврде.

Уз четири детекторска центра, тајне елементарних честица испитују се у 27 километара дугом акцелератору, највећем на планети, моћних магнета, смештеном на око 100 метара под земљом. Ту је и детектован Хигсов бозон, честица без које материја какву познајемо не би постојала.

Данило Кашерић, трећи разред Машинско-електротехничке школе у Прибоју је запамтио да у великом хадронском сударачу постоји чак 1.232 двополна магнета, а њихова маса је једнака маси, рецимо, Ајфеловог торња.

Србија је придружена чланица ЦЕРН-а, што јој обезбеђује учешће већег броја истраживача и успорава "одлив мозгова", јер је ЦЕРН тако и замишљен - да истраживачи у њему раде извесно време, а потом врате у матичне институције.

Др Милош Ђорђевић, научник у ЦЕРН-у, каже да млади докторанти који студирају у Србији, могу да проведу овде годину дана, или неки сличан период, затим позиције попут његове, која је пост-докторска позиција и постоје позиције за усавршавање наставника и за посете ученика.

Др Владимир Рековић, научник у ЦЕРН-у каже да је прилика да се размењују искуства и да се учи од других људи - у ствари, највеће богатсво свега што се догађа у ЦЕРН-у. Поред тога су, наравно, и материјални ресурси, типа- експеримент.

А после свих предавања, демонстрација и експеримената у којима су учествовали, ови средњошколци и студенти деле жељу да се баве истраживачким радом.

Саша Сташевић, студент треће године Технолошког факултета у Новом Саду каже да у ЦЕРН-у,  током године, из  целог света примају стотинак студената, и да би, наравно, желео да буде међу њима, јер би као и ова студијска посета за њега то била јединствена прилика.

Саша Василић, председник СО Прибој сматра да су  најбољи прибојски ученици могли да виде да је све у животу могуће, да уз вредан рад и труд могу и они представљати српску науку у једном оваквом светском центру.

Учешће Србје у ЦЕРН-у, означава припадност научној породици света и младима даје шансу да буду део највећег тима физичара на планети. Прибојци већ, о томе маштају.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552