Расте број оболелих од повишеног крвног притиска

До своје 35. године Млијана није имала проблеме са повишеним притиском. Од тада редовно је на терапијама за хипертензију.

"Проблем са хипертенијом јавио се први пут у 7. месецу трудноће, и нагло се погоршало после порођаја. То траје око годину и по дана", каже Миљана Радовановић, Ниш.

Број младих са високим притиском све је већи, па ове проблеме има око 10 одсто млађих од 35 година. Хронично повишен притисак доводи до оштећења крвних судова срца, мозга, бубрега.

"То значи да су компликације као што су инфаркт миокарда, шлог чешћи код младјих особа. То је опасно, јер је морталитет велики, смањује се радна способност и квари се квалитет живота после тог инцидента", каже проф. др Горан Корачевић, кардиолог.

Дугогодишња хипертензија оштећује бубреге у тој мери да је чешће одговорна за дијализу од примарних бубрежних болести. Спречавању и лечењу високог притиска у доброј мери можемо и сами да допринесемо.

"Нефармаколошке мере као што је промена стила живота једнако су важне као и најбољи могући лекови који се узимају за артеријску хипертензију. Смањење телесне тежине, брзо ходање, трчање, избегавање соли, избегавање енергетских напитака", каже проф. др Соња Раденковић, координатор тима за хипетензију клинчког центра Ниш.

У новој књизи др Раденковић пажњу посвећује свим облицима хипертензије, бавећи се специфичностима овог обољења код жена, и нарочито хипертензијом која не реагује на терапију.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588