Последња воденица

Седамдесетогодишњи пензионер Слободан Ћирић, из куршумлијског села Рудара, дан за даном, већ неколико месеци, поправља своју воденицу. Од својих скромних примања и уз помоћ малобројних времешних комшија, обновио је до сада шта је могао.

"Завршио сам можда половично. Нисам ни половично, ако рачунамо реку, чија је регулација најважнија. Све је ово џабе урађено, ако се река горе добро не регулише, односно уради добар насип, да река неби поново затрпала воденицу", каже Слободан Ћирић, власник воденице у Рудару.

Мештани околних села, који су млели брашно у Слободановој воденици, кажу да је, захваљујући његовој љубави и посвећености послу, радила као сат и да би била немерљива штета да и она пропадне.

"Сви би волели да ова воденица поново проради, да донесу да мељу, јер ипак је то здрава храна, на коју смо навикли", каже Ђуро Петронијевић, село Рударе.

У намери да сачува једну од последњих воденица у топличком крају, Слободан се обраћао свима који могу на неки начин да помогну, али је помоћ до сада углавном изостала.

"Ишао сам десет- петнаест пута до општине, подносио захтеве", каже Слободан Ћирић, власник воденице у Рудару.

Штете од априлских поплава у општини Куршумлија, нису обухваћене актуелним Законом, због чега је изостала и  накнада од стране државе, тврде у локалној самоуправи, која је из својих средстава помогла десетак најугроженијих домаћинстава.

"Добили смо сада сагласност Србијавода да можемо сада  на тим токовима првог и другог реда да интервенишемо и предвидећемо позицију у буџету за наредну годину", каже Радољуб Видић, председник општине Куршумлија.

"Сматрам да све те воденице, које су старе стотинак година, треба да буду под заштитом државе, јер оне су једне од ретких, које постоје у Србији и још увек раде", каже Дарко Жарић, историчар из Прокупља.

Слободанова воденица се, иначе, налази поред самог пута ка Пролом Бањи, којим годишње прође на десетине хиљада гостију. Док је радила, представљала је праву атракцију за многе од њих.

rts.prokuplje@rts.rs
+381 27 329 108