Издржала ратове, али не и олују

Преживела је ропство под Турцима, буне и ратове, била духовно упориште и богомоља народа тог краја, али не и ћуди природе. Осам столетних липа које су је два века заклањале и скривале, олујни ветар ишчупао је из корена. Једна је пала и пробила кров цркве Светих
апостола Петра и Павла.

Протонамесник из Даросаве, Радоје Мариц, истиче да је оштећено небо цркве, поједина брвна су испала их лежиста, тако да се црква накривила и постоји опасност од пада.

Угрожене су и вредне иконе. Храм у оваквом стању не може да дочека зиму, упозорава протонамесник, јер под теретом снега може да се уруши.

Према списима, црква је саграђна 1832. године, у време  кнеза Милоша и ослобађања Србије, од Турака, а по народном предању, још у доба Карађорђа. Цркву краси богатство орнамената у
дрвету, осмоугаона розета на таваници, иконостас из 1832. године.

За Даросавце она има посебну вредност. Милета Грујић каже да је скоро двадесет колена у том храму венчавано, а служба је вршена и у време турских зулума, а сада не може.

Одмах после незапамћеног невремена, ангажовањем надлежних служби у Општини Аранђеловац и мештана, црква је делимично санирана, покривена даскама и фолијом, каже Радиша Ранковић, потпредседник Савета Месне заједнице.

Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу, у чијој је надлежности црква брвнара, затражио је помоћ и од Министарства културе. Јелена Муњић, етнолог - антрополог, каже да је упућен допис Министарству културе у којем се траже средства за обнављање цркве, чиме би био решен проблем трајне заштите вредног споменика народног градитељства.

Завод у Крагујевцу урадио је комплетан пројекат конзерваторско-рестаураторских радова на цркви, а за средства ће се конкурисати и код међународних фондова.

Инаце, крајем 18. и почетком 19. века, цркве брвнаре грађене су у готово сваком селу и током векова представљале су скромно али снажно упориште православне вере. Даросавачка црква је једна од тридесетак у Србији, које су сачуване до данас и стављене под заштиту државе.