Студенти све чешће и раде и студирају

У Крагујевцу је све више студената, који не траже новац од родитеља који су остали без посла, већ и уче и раде.

Тамара Бојовић дипломирала је на Медицинском факултету пре месец дана и већ стажира као лекар опште праксе у Дому здравља у Крагујевцу.

Испунила су се сва њена очекивања, каже Тамара, помаже људима и ради са дивним колегама.

"Волим рад са људима, много је болесних, додаје Тамара, ми смо ту да им помогнемо и надам се да
 успевамо у томе", додаје она.

А када скине бели мантил Тамара одлази на други посао, ради промоције у трговинама у Крагујевцу. Тренутно представља робу у осам објеката у највећим трговинским ланцима у граду. Од тог посла издржавала се и током студирања.

Мајка Весна без посла је остала када је Тамара била тинејџер, али кажу нису тражиле помоћ, сналазиле се, радиле да би имале за скроман живот.

"Викендом сам радила, преко недеље сам ишла на предавања и учила. Није то добро плаћен посао и новац не исплаћују редовно, али сам знала да на њега могу да рачинам. Апсолутно сам све куповала сама себи, ишла на летовања, све што сам могла обезбедила", каже она.

На питање зашто је прмоције наставила да ради и  као лекар, стажиста Тамара каже да се посла не стиди. На стажу не добија плату, па и тих шест месеци колико траје мора од нечега да живи, и зато, додаје, ради.

Све је више младих као Тамара који уче, раде, помажу породици. Старије генерације међутм, тешко се мире са чињеницом да је прошло време када се од једног посла добро живело.

"Код старијих генерација постоји жал за прошлошћу, државни посао још увек је привилегија и  најпожељнији", каже професорка социологије Цвијета Јовановић.

Међутим, и запослени у јавном сектору страхују за радно место због великог броја незапослених који би могли да дођу на њихово место.

"Ипак, евиденто је да се послови обављају, само је питање колико је то приказано у друштву, јер су то углавном послови на црно. Немогуће је да људи живе од 20.000. Углавном се нешто ради", каже Цвијета Јовановић.

Инжењер који је по подне молер, економиста који прави намештај, гимназијалци који месе колаче или су козметичари, педикири. Пред камере нису желели углавном због чињенице да послови од којих издржавају породице нису пријављени већ се налазе у такозваној сивој зони економије.