Студенти све чешће и раде и студирају

Многи се са жалом сећају времена када се радило од седам до три и добро живело. Сада се и са више послова тешко обезбеђује пристојан живот. Зато крагујевачки студенти све чешће комбинују рад и студије, не чекајући џепарац од родитеља, који су углавном остали без посла.

У Крагујевцу је све више студената, који не траже новац од родитеља који су остали без посла, већ и уче и раде.

Тамара Бојовић дипломирала је на Медицинском факултету пре месец дана и већ стажира као лекар опште праксе у Дому здравља у Крагујевцу.

Испунила су се сва њена очекивања, каже Тамара, помаже људима и ради са дивним колегама.

"Волим рад са људима, много је болесних, додаје Тамара, ми смо ту да им помогнемо и надам се да
 успевамо у томе", додаје она.

А када скине бели мантил Тамара одлази на други посао, ради промоције у трговинама у Крагујевцу. Тренутно представља робу у осам објеката у највећим трговинским ланцима у граду. Од тог посла издржавала се и током студирања.

Мајка Весна без посла је остала када је Тамара била тинејџер, али кажу нису тражиле помоћ, сналазиле се, радиле да би имале за скроман живот.

"Викендом сам радила, преко недеље сам ишла на предавања и учила. Није то добро плаћен посао и новац не исплаћују редовно, али сам знала да на њега могу да рачинам. Апсолутно сам све куповала сама себи, ишла на летовања, све што сам могла обезбедила", каже она.

На питање зашто је прмоције наставила да ради и  као лекар, стажиста Тамара каже да се посла не стиди. На стажу не добија плату, па и тих шест месеци колико траје мора од нечега да живи, и зато, додаје, ради.

Све је више младих као Тамара који уче, раде, помажу породици. Старије генерације међутм, тешко се мире са чињеницом да је прошло време када се од једног посла добро живело.

"Код старијих генерација постоји жал за прошлошћу, државни посао још увек је привилегија и  најпожељнији", каже професорка социологије Цвијета Јовановић.

Међутим, и запослени у јавном сектору страхују за радно место због великог броја незапослених који би могли да дођу на њихово место.

"Ипак, евиденто је да се послови обављају, само је питање колико је то приказано у друштву, јер су то углавном послови на црно. Немогуће је да људи живе од 20.000. Углавном се нешто ради", каже Цвијета Јовановић.

Инжењер који је по подне молер, економиста који прави намештај, гимназијалци који месе колаче или су козметичари, педикири. Пред камере нису желели углавном због чињенице да послови од којих издржавају породице нису пријављени већ се налазе у такозваној сивој зони економије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 02. мај 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво