Казанџије из ваљевског краја

Својеврсну ритам секцију чине близанци, двадесетосмогодишњи Ненад и Предраг Радовановић из Ваљева и отац им Ранисав, од којег су казанџијски занат наследили.

Са 6.000 удараца чекићем пердаши се велики казан за печење ракије.

"У послу као што је пердашење заиста уживам, а за део посла којим се нпр. проширују цеви, морао сам да купим слушалице, потребне су, јер се оштећује слух ударањем чекића у наковањ", каже Ненад Радовановић.

Врсни атлетичари као средњошколци, прваци Југославије, Предраг у скоку у даљ и спринту на 300 метара, а Ненад на 2.000 метара, сада су мајстори заната, за који у Ваљеву међу шљивама нема бојазни од изумрања.

"Не може баш лепо да се живи данас од овог заната, јер бакар је скуп, 1.200 динара за килограм. Немају људи средства, иако би желели да купе казан", додаје Предраг Радовановић.

Казан од 100 литара кошта 150.000 динара. Заради се, наравно, али то није ни приближно као пре 15 - 20 година.

Иако је занат стари, данас се без маркетинга не послује. Младе казанџије поверили су га сестри Слађани.

"Ако роди шљива, има посла. Долазе, питају пошто је казан. Кад не роди шљива нико ништа не пита. Онда се сналазимо, имамо ораније, пржуље, котлиће, а уз то иду и казани", каже Слађана Радовановић.

Мајка Љубица учествује у фарбарским радовима, а отац Ранисав са искуством од безмало 40 година, поносан је због неговања породичне традиције.

"То је милина. Кад видим како све сами раде, поготово велике казане од 250 литара са мешалицама. Прискочим да помогнем и ја оно што могу", каже Ранисав Радовановић, казанџија из Ваљева.

Квалитет ракије добрим делом зависи од квалитета казана. Ту је, кажу, кључ.

Производ је скуп, а може да послужи од две до три деценије. Радовановићи кажу да их у послу одржава управо квалитет.

rts.valjevo@rts.rs
+381 14 220 068