Фабрика воде на поклон завичају

Желећи да помогне развој свог завичаја, Београђанин Радојко Милинковић у Тометином Пољу недалеко од Дивчибара, без банкарских кредита, гради фабрику воде.

После више година у Тометином Пољу биле су две свадбе. Женидбу планира и Љуба Лубинац, један од седамнаесторице момака у забаченом планинском крају. Наду у породични живот и опстанак на селу улива му изградња фабрике воде.

Љуба је један од тридесет мештана који ће одмах по отварању фабрике добити стални посао.

Фабрика воде на Тометином Пољу гради се на надморској висини од 800 метара. То је
највиша тачка у селу подно Маљена.

Да ће на овом простору недирнуте природе, на имању површине 43 хектара, пронаћи богате изворе, било је изненађење и за Београђанина Радојка Милинковића.

Када су анализе у Србији и Немачкој потврдиле да је вода магнезијског типа и са процентом натријума мањим од чувене француске воде Евијан, одлучио је да сопственим средствима гради фабрику.

Уместо подршке државе суочио се са тромошћу администрације и "надуваним" ценама домаће опреме и услуга. Искусни привредник није се дао преварити. Опрему је купио у Кини одакле су дошли и монтери.

Ксијаоминг Вангкаже да имају одличне услове за рад: "Монтажу опреме завршићемо за седам дана, а овде ћемо остати још три дана због пробне производње."

"Да није Кине и Кинеза не бисмо могли да направимо фабрику воде на овом брду", наглашава Милинковић. "Кинези опрему монтирају по девет пута нижој цени. И опрему смо купили у Кини јер је осам пута јефтинија него у домаћој продаји."

Фабричку зграду његова фирма изградила је за шест месеци али је сагласности прикyпљао три године. У овој недођији био му је потребан чак и регулациони план подручја. Финансирао је изградњу трафо станице и два километра далековода.

Држава, као ни локалне самоправе у Пожеги и Милановцу, на чијим територијама је његов посед, ни са другим инфраструктурним објектима нису пратили храброг инвеститора.

"Отишао сам из овог краја као ђак пешак. Успео у свету, зарадио некакав новац, уложио сам овде у фабрику воде", каже Милинковић. "Али ми је највећи проблем данас пут, зато што нема овде пута и не можемо пласирати робу нигде."

Асфалтни пут је потребан фабрици да би вода из ових крајева кренула у свет. Потребан је и за 300 становника Тометиног Поља. Он би омогућио и развој туризма, јер би онда Радојко Милинковић изградио хотелски комплекс и запослио још мештана.

rts.valjevo@rts.rs
+381 14 220 068