Породични посао

Петочлана породица Лишанин узгаја повртарске културе, и то једини извор прихода у домаћинству.

Посла, кажу, има много, али економска рачуница потврђује да са правилним улагањима, уз све агротехничке мере, може да се заради.

"Највећу економску исплативост постижемо тако што гајимо наизменично две биљне културе, такорећи дуплирамо земљиште за производњу. Сада је овде паприка, а предусев  су били грахорица и зоб, што смо избалирали, и средили за сточну храну, а сада је при крају берба паприка. На тај начин повећамо приносе, смањујемо трошкове и лепо може да се заради", каже Милован Лишанин.

Добром организацијом и поделом посла, успевају да ускладе рад на њиви, у штали, али и да њихово двориште буде међу најлепше уређеним у селу.

"Никада нисмо користили кредите и све што смо до сада постигли је наш сопствени рад", каже Грозда Лишанин.

Најстарији члан домаћинства баба Вера, прва је када почне садња расада. По неколико хиљада  повртарског расада када почне сезона, уз помоћ снахе сади од јутра па док се види. Она каже да се данас теже живи на селу, и жао јој је што млади одлазе.

"Ми смо некада имали само једног коња са којим смо обрађивали имање и више смо зарађивали. Сада син и снаја имају три трактора, камион, све прикључне машине, али не може толико да се заради и све се теже живи", додаје Вера.

Осим  повртарства које им је главно занимање, у домаћинству Лишанин имају неколико крава музара па предају млеко лекари. Све то захтева пуно рада, али морају да обезбеде средства за школовање деце.

Марија и Александар, наставили су школовање у Крагујевцу. Студирају медицину и вероватно неће наставити породичну традицију, али ипак, када дођу кући радо помажу.

"Није ми тешко да радим и увек када дођем прионем на посао како бих помогао својима на пословима у домаћинству", каже Александар Лишанин.

У домаћинству Лишанин под поврћем је око три хектара. Како би економска исплативост била што боља, производе са својиих њива продају у домаћинству и на оближњем краљевачком кванташу. Тиме смањују издатке за гориво, али и амортизацију.

Прихватају, кажу, савете стручњака, а били су и домаћини другог дана поља кромпира које је организовала Пољопривредно-стручно саветодавна служба Краљево.

На површини од једног хектара, као огледно добро, посађене су 54 сорте кромпира. Семенске куће су одабрале сортимент према саставу земљишта и климатским условима, а представници  фитофармације су били задужени за заштиту усева.

Приноси су добри, а сви заинтересовани пољопривредници овог краја, могли су да виде како на овом земљишту успевају и колико приноса дају разне сорте кромпира. Лишанини су, кажу, били одлични домаћини.

rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465