Прича о Риговом млину

Прича о Риговом млину, имању које данас не изгледа репрезентативно, почела је крајем 19. и почетком 20. века у Руми, када је и почела индустријализација овог краја.

То је други парни млин у окружењу, а данас ту живи око 22 породице, које да би средиле објекат, морају поштовати услове Завода за заштиту споменика културе.

Браћа Јохан и Антун Риг су 1912. године, на месту некадашње воденице на каналу Кудош, изградили млин, који је брзо постао највећи индустријски погон у окружењу. То постаје у оно време модеран млин на пару, место где се чак формирао и први раднички покрет.

Ђорђе Бошковић, историчар каже да је у периоду између Два светска рата ту радило 19 лица и два чиновника, а да се одатле роба извозила и у Немачку. Ти историјски подаци мало су познати станарима који живе у две старе зграде и неколико околних кућа.

Да објекат ипак представља неко историјско наслеђе постало им је јасно када су чули да не смеју да дирају спољашњост зграда. То потврђује и Ратка Шакотић, која овде живи 40 година у уређеном стану, чија унутрашњост одступа од лошег спољашњег изгледа зграде. Овај објекат ужива претходну заштиту, што значи да је евидентиран у Заводу за заштиту споменика културе.

Својом архитектуром сведочи о такозваној индустријској техничкој култури са почетка двадесетог века. Ако би се станари и договорили да уложе у фасаду, то би морало да се изведе само под условима Завода.

Директор Завода за заштиту споменика Културе Сремска Митровица Љубиша Шулаја каже да је објекат интересантан са становишта очувања индустријске архитектуре па се стога и такви услови морају поштовати, уколико би неко желео да реновира те зграде.

Данас у две главне зграде и неколико помоћних објеката живи око 22 породице. Много је оних које су у тешком социјалном стању, али и оних које то нису.

Иако није обнављана скоро цео век, сведочи о квалитетној градњи, јер и данас се у ходницима могу видети оригинални паркети и степениште.

stv.vesti@rts.rs
+381 22 432 100