Увек претекне и за Народну кухињу

Корнишоне, које је некада прерађивала Фабрика „Прима" у Кикинди, узгајало је више десетина кикиндских ратара. Након гашења фирме, ову повртарску културу, у највећој севернобанатској
општини, озбиљније производи још само шездесетогодишњи Радован Сивчев.

Сивчев, који корнишоне гаји пуних 35 година, каже да није лако: "Кад никну морају се редовно окопавати, штитити од болести средствима која су јако скупа, а надничарима мораш одмах
исплатити 120 динара по сату."

Током бербе, каже, сваког дана мора да ангажује по десетак надничара. Ни њима, ни њему није лако, али мора се радити и зарадити.

Најстарија међу надничарима Нада Аврамов објашњава да се краставци беру од пола пет ујутро до пола десет, и да је веома тешко радити све време повијен. И Хермина Берта потврђује да није лако, али мора да ради како би помогла вишечланој породици.

Продаја иде некад добро, некад лоше, каже Сивчев, али је и ове године 400 килограма првокласних корнишона сорте холандски регак поклонио кикиндској Народној кухињи.

Аранка Фелбаб, секретар кикиндског Црвеног крста, при коме ради Народна кухиња, захвална је на овој помоћи, истичући да кухиња свакодневно припрема 575 куваних оброка, па је свака помоћ добродошла.

Чињеница да је Радован Сивчев данас једини већи произвођач корнишона у Кикинди неспорно је забрињавајућа.

Никола Филиповић, председник Удружења пољопривредника "Банатска ленија", наглашава да нису у питању само корнишони, него је највећи проблем пласман робе, прерађивачки капацитети и релативно сигурно тржиште.

Један од пројеката од којих кикиндски повртари много очекују јесте изградња Велетржнице у Београду, где општина Кикинда има власнички удео. Пласман производа у престоницу и околину био би значајан подстицај оживљавању повртарства на северу Баната.