Читај ми!

Прекинули штрајк да уберу вишњу

Више од 200 радника Пољопривредног комбината "Поречје" из Вучја од Нове године било је у штрајку. Прекинули су га да би убрали и прерадили вишњу са својих плантажа. Истовремено не одустају од захтева да се, уз помоћ државе, нађе начин да се исплате заостале зараде, доприноси, путни трошкови и убрза приватизација.

Радници Пољопривредног комбината "Поречје" из Вучја одлучили су да прекину шестомесечни штрајк. Они кажу да су проблеми и даље исти, али да нису могли да дозволе да 300 тона вишње, уместо у хладњачи, заврши на земљи.

Богат род у вишњицима Поречја из Вучја. На плантажама смештеним по обронцима Кукавице нема грана које се нису савиле до земље. Биће вишње, како кажу, три до четири пута више него прошле године.

"Време је било идеално, посебно у време цветања, опрашивања и оплодње тако да је вишња родила обилно, посебно на овом брдовитом терену", каже Александар Митић, инжењер воћарства.

"Ту смо да оберемо вишњу, да дамо свој допринос, јер Поречје је важно за читав овај поречки крај, јер људи се овде баве, углавном, воћарством и зато је важно да "Поречје" стане на ноге", кажу Драган Крстић и Александар Стојиљковић, радници овог предузећа.

Цена вишње није висока - 40 до 50 динара, али ово је за 220 радника начин да, после годину дана, дођу до прве плате.

Председник Самосталног синдиката "Поречје" из Вучје Раде Стојиљковић каже да они хоће да раде, али да истовремено траже и помоћ државе како би решили нагомилане проблеме.

И поред тога што је скоро две године Поречје радило тек са петином капацитета радници су успели да сачувају оно што су деценијама подизали. Поред своје вишње на овим тракама ових дана услужно ће прерадити још 1.000 тона овог воћа. Они кажу желе да раде, али оцекују исплату двадесет заосталих плата, неке чак и из 2005. године и повезивање стажа.

"Ја сам у овој фирми 32 године, није ми тешко ништа да радим, али тражимо помоћ посебно код уплате стажа, јер ја не могу без тога да одем у пензију", каже Миодраг Ранђеловић, радник.

Весна Стојановић је скоро тридесет година овде.

"Ова фирма има потенцијал и радимо верујући да има начина да нам се исплати 20 заосталих зарада", додаје она.

Иза предузећа је неуспешна приватизација, а од јесенас Поречје је у реструктурирању. Радници зато траже помоћ државе како би постали занимљиви добром купцу или стратешком партнеру.

Директор Поречја из Вучја Зоран Станковић каже да све што су ове године све урадили сами.

"Једино што смо успели је да добијемо кредит Фонда за развој од десет милиона динара који нам је помогао да купимо репроматеријал и организујемо примарну производњу", каже Станковић.

Више од овога из сопствених средстава, кажу, не могу и додају да је ово тек почетак посла, јер током лета у највећу хладњачу на југу земље треба сместити и око 1.000 тона крушке и јабуке.

rts.leskova@rts.rs
+381 16 242-131

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво