Остало само сећање на винограде

На обронцима Цера пре више од века било је преко стотину хектара под виновом лозом, али нигде у аналима није остало забележено да се са чокота Прокупца, Дрењка, Хамбурга,  у Румској правило вино, како кажу, злата вредно.

Сећање на чувене породичне винограде, браће од стричева Драгољуба свештеника и Светислава официра једино чува најстарији потомак Гавриловића.

"Деда је први подигао у срезу Поцерском калем нешто око три хектара и саветовао је млађе људе да ће имати добру прођу и родавати и вино и грожђе. У Италији кад је било излагање добио је злану медаљу и данас то многи не верују", прича Живојин Гавриловић из Румске.

У згради старој колико и породична винска традиција стајале су бачве. Вина одавно нема, а међу двадесет кућа Гавриловића у две сеоске мале сада чокота има тек понегде.

"Виноград тражи доста посла, стално треба бити у њему, једна непогода и оде све, доста је њих покрчило", прича Јованка Гавриловић.

На три хектара некада награђеног винограда сада само две стотине засада.
 
Почетком двадесетог века из шабачког краја извозило се више од 2.300 литара вина што је коштало тада 648 динара. Вином из Румске сладило се и на краљевском двору, а данас се у селу напуни тек понека бачва.

"Задржо сам за своју душу, због породице и традиције да се не угаси начисто, а живим од узгајања јагоде", каже Гавриловић Сретен.

Тамо где је земља добра за грожђе, кажу добра је и за друго воће.

"Једно је традиција, а ово је живот. Винову лозу морамо да чекамо, а ово нам прво стигне и од овог зарађујемо", каже Верица Гавриловић.

И док су у Румској са око 200 домаћинстава виногради тек уз покоју окућницу, традицију поцерског виногорја наставиће оближњи Грушић. Златна медаља им је, кажу, за потврду квалитета земље, а субвенције локалне управе још већи подстрек.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353-269