Канал(изација) од Бездана до Бечеја

Врбашанин Блажо Миловић већ 67 година живи у непосредној близини Великог бачког канала, који спаја Дунав и Тису. У њему је, како каже, научио да плива. Сада је ова деоница у Врбасу, дуга шест километара, најзагађенији водоток у Европи и "црна тачка" на еколошкој мапи Старог континента.

"То је било градско купалиште. Ту је народ долазио, не само викендом него сваким даном је ту било право купалиште и препливавање канала. Правили смо сами кантице за пливање, ко није знао да плива", каже Миловић.

Некада су овуда пловиле лађе, а данас не може да прође ни чамац. Канал је постао плитак, пун муља, због таложења комуналног и индустријског отпада, који се педесетак година испушта у њега. Уз све то, шири се непријатан мирис.

Председник Еколошког покрета Врбас Ратко Ђурђевац каже да је коефицијент засићености штетним материјама у Великом бачком каналу хиљаду пута већи него у Дунаву крај Београда.

"У Великом бачком каналу налази се око две хиљаде патогених елемената: тешких метала, вируса, бактерија, спора", каже он.

Прича о враћању канала у живот траје већ две деценије. Наду ствара Централно постројење за прераду отпадних вода.

Председник општине Врбас Милан Станимировић каже да ће због неких неспоразума између Европске делегације, која је финансијер извођача, радови каснити око годину дана и да се завршетак радова очекује 2014. године.

"Ово је највећа инвестиција из ИПА фондова Европске делегације у Републици Србији – износи 15 милиона и 100 хиљада евра", каже Станимировић.

Канал ће се чистити тек кад овај објекат буде у функцији.

На овом месту потекла је идеја Великог бачког канала, који је замишљен као пловни пут, пречица између Дунава и Тисе. Грађен је од 1793.  до 1802. године и од тада мочварне Бачке направио је најплодније земљиште у Европи.

Ипак, део водотока у Врбасу је сачуван. Овде мештани проналазе склад са природом и мир од градске буке.