Хумани поштар

У жељи да врати живот у овај заборављени крај, поштар Филип Филиповић кроз донације вредне скоро два милиона динара, обезбедио је боље услове за живот и рад ђацима ове школе, којих је седам из девет села.

 
По снегу и киши, Драгана, Урош и Светислав из села Дабиновца, смештеног уз саму административну линију са Косовом, до школе у Куршумлијској Бањи препешаче свакодневно десетак километара.

Оронула школа смештена је у згради у којој се налази и пошта, а залагањем младог поштара ђацима су створени бољи услови за рад. Филип је уз помоћ донатора обезбедио нове клупе, пет компјутера, а својим средствима окречио је и учионицу.

"Јутрос када сам дошла у школу видела сам како је школа уређена, да имамо сада своје компјутере, што ће нам олакшати учење", каже ученица Драгана. 

"Ја када сам видео ово све, рекао сам:" Свака му част!" и загрлио сам га!", додаје Александар.

Људи добре воље, којима се Филип обратио за помоћ локалном становништву, обезбедили су деци пакетиће са слаткишима, обућом и одећом, а родитељима основне животне намирнице.

"Добили смо свашта и то пуно значи и за нас и за наше родитеље. Добили смо играчке, обућу, одећу, храну и све што нам је потребно", каже Наталија

Мајка једног ученика Бранка Ђорђевић каже да им поштар Филип значи много.

"Прво, као друг и пријатељ, као биће које је можда сам Бог послао да нам се нађе овде у Куршумлијској Бањи", каже она.

Месна заједница Куршумлијска Бања некада је имала три хиљаде становника. Данас, у углавном старачким домаћинствима, живи једва 500 људи. Из девет села има седам ђака.

"Имамо четири ђака нижих разреда и три предшколца. То су све вредни ђаци који путују километрима до школе, али их то не омета да своје радне обавезе редовно извршавају", каже Сања Васовић, учитељица.

"Данас је пажња потребна свима, пре свега најмлађима. Нажалост, деце у овим крајевима има веома мало. Па како могу остати равнодушан кад видим где живе и како живе?! Како могу, а да им не помогнем?!", каже Филип Филиповић.

Из Куршумлијске Бање, надалеко чувене по лековитости термалних вода, након затварања стационара "Жубор", пре десетак година, млади су отишли у потрази за послом. Онима који су остали, ентузијазам поштара Филипа улива наду да се живот може вратити и у ове заборављене крајеве.