Велики трошкови, велика очекивања

Децембар је месец када, традиционално, највише трошимо. Дугови из последњег месеца у години на наплату стижу већ после празника, па се јануар у кућном буџету сматра најдужим у години.

Као и за већину грађана и четворочланој породици Лазаревић из Крагујевца, најскупљи месец у години представља прави изазов у покривању празничних трошкова. Сваке године исти проблем, а новца све мање. У таквим условима пресудни су планирање и добра организација. Тамо где је то могуће.

"Ја сам имао ту срећу да за разлику од већине радника у Србији, добијем тринаесту плату, што нам посебно значи у јануару, када се највише потроши", каже Зоран Лазаревић.

Потрошачка корпа одавно не покрива основне потребе, а како често трошимо и више него што зарадимо, одлагање плаћања и покривања трошкова, често су једини начин да се финасијски затвори месец.

"Пратимо попусте, акције, пошто све велике продавнице дају акције. Користимо чекове, картице, одложено плаћање на двеста, триста или сто дана, зависно од тога када лежу чекови", каже Марија Милојевић Лазаревић.

Просечна српска породица, више од шездесет одсто својих прихода потроши на исхрану и плаћање комуналија, а током прзаника се унапред задужи за једну плату.

До краја јануара предстоје Божић и дочек православне Нове године, што доноси нове трошкове, па је, упозоравају економисти, најдужи месец у години могуће финасијски преживети уз рационалну потрошњу, како дугове из јануара не бисмо морали да враћамо током целе године.