Дуга традиција хора

Мењају се генерације будућих учитеља, али из године у годину, не престаје интересовање за хорско певање. Кад се она уобичајена предавања и вежбе заврше почиње распевавање, пробе, а онда и склад сопрана, алтова, тенора-мештовити хор у коме се "мушка" мањина добро  уклапа, а хор значи ипак нешто више од факултетске наставе.

"Ово је предмет као и сваки други, али осим тога ми се и забављамо, дружимо, наступамо на разним местима. Два пута недељно се састајемо, а између осталог, ми смо и сви пријатељи са факултета, па се дружимо и занимљиво нам је", каже Јелена Ранковић.

Њен колега Стефан Карапавловић додаје да сви воле и знају да певају и да је пре свега велико задовољство што су овде.

На програму су им, најчешће, дела домаћих композитора, али и страни, стари мајстори. И цела прича се не завршава наступима, полагањем испита или добијањем дипломе.

Данијела Суздиловска професорка, хоровођа каже да су ово све будући учитељи који треба да изграде естетски израз и да то пренесу на децу с којом ће да раде.

Од пре четири године хор има и посебну певачку групу у којој се негује етно певање.

"То су песме из разних крајева Србије, чак убацујемо и песме с Балкана, рецимо из Македоније кад радимо с оркестром", каже Марија Јовановић.

На позорници, свечаним академијама и различитим прославама, су сигурни, без треме, на радост љубитеља музике у граду где хорско певање поново оживљава, а број хорова, посебно школских, после деценије затишја поново расте, можда баш захваљујући онима који су хорске композиције учили на Учитељском факултету.