Сећање на ослобађање од турске власти

Од када су Срби предвођени кнезом јастребачким Веселином Ћирковићем, архимандритом светороманским Савом Петровићем и Трњанским и Кожетинским кнежевима ослободили  Крушевац од турске власти, прошло је 180 година.

Намера Крушевљана је да у ово време када турске серије господаре медијским простором, подсете на доба када су Османлије коначно напустиле ове просторе.

Скандал кога су отмицом девојака, наводно направили турски бегови, браћа Френчевић, био је повод кнезу Милошу Обреновићу да подигне буну у Кожетину. Њих 1.850 са једва 450 пушака у ослобађање Крушевца кренуло је из порте цркве Светог Николе у Врбници и на данашњи дан 1832. године, без испаљеног куршума, запосело град.

Пре овог догађај преговори нашег кнеза, Руса и Турака трајали су 17 година.

"Те 1815. године на састанку Марашли Алипаше и Милоша Обреновића у Ћуприји, Милош је добио Београдски пашалук. Али оно што је имао Карађорђе, а то су шест нахија крушевачког Санџака, остало је под управом Турака, јер Шашид Паша, који је тада био у Лесковцу, није их дао, иако су их Срби по Букурештанском уговору из 1812. године добили", каже Томислав Милетић, књижевник.

Иза овог догађаја настало је затишје, јер се  кнез Милош уз подршку царске Русије окренуо свом најјачем оружју, дипломатији. 

"Тек у новембру месецу 1833. године, опет под притиском Руског двора, султан доноси нови хатишериф, односно нови ферман којим се поништава мукада, поклон и административно крушевачки Округ остаје као административна јединица и припаја се Кнежевини Србије, односно старој територији Београдског пашалука", каже Драгиша Милошевић из Историјског Архива.

"Има докумената из тог периода, пре свега централне личности из нашег краја су браћа Симић, Ђорђевић Стојан и наравно Мирослав Браљинац, који је био централна фигура и именован од стране кнеза Милоша за управника крушевачке Нахије", каже Горан Васић из Народног Музеја Крушевац.

Уз ове значајне људе треба поменути и капетана Весу који је предводио буну, али и у време када је Крушевац имао седам џамија у нахији подигао исто толико православних цркава. Сахрањен је крај једне од њих, Врбничке која је због њега и ушла у историју.