Лале у Стигу

Ту где је данас костолачки Дунавац, некада је био пловни пут Дунава. Немци су због изградње термоелектране у Костолцу током Другог светског рата овај рукавац преградили насипом и тако је Острово спојено са копном. А, Лале су постале Стижани.

"Кад одемо у Стиг, зову нас Банаћанима, у Банату нас зову Стижанима, испада да смо, некако, неопредељени", каже Ненад Тизманов.

Ноге им јесу у Стигу, али им је срце у Банату. А, и душа, јер им црква припада Банатској епархији.

"Људи овде у шали кажу да се моле Богу у Вршцу, а Пожаревац им наплаћује порез", каже председник Месне заједнице Острово, Мита Гаврилов.

Ненад Тизманов каже да су се некада момци из Стига женили девојкама из Баната.

"Последњих деценија, међутим, све више се жене стижанкама. Мада, све је мање оних који се уопште жене", додаје он. 

Све је у Острову као у Банату. Од типично пречанских имена Мита и Ђура и презимена која се не завршавају на ић, преко широких шорова, до ајнфора и украшених амбара.

"Мита и Ђура су најчешћа имена. Десило се једном да смо нас деветорица из фудбалског клуба, на пријавници једног хотела у коме смо били, пријавили име оца -Ђура. Онда је дошао и тренер који се зове Ђура, коме је име оца било Мита", каже Мита Гаврилов.

Ту је и незаобилазни "кибиц-фенстер", прозор кога од осталих класичних прозора разликује то што је истурен према улици и има стакла са стране, да би снаша која седи у прозору могла боље видети ко се креће шором.

Данашње снаше и "Сосе" више воле да завире на Фејсбук, а састанке са бећарима заказују смс-ом, али у основи менталитет житеља Острова остао је пречански.

"Видите ове широке улице. Одувек се знало да свака жена чисти испред своје капије и куће, такав је ред. И, уопште, живи се једним лаганим, смиренијим начином живота", каже Драган Рогожарски.

И управо тај начин живота Островци покушавају да сачувају кроз манифестацију "Островачки бећарац", који већ пет година организују у свом селу. У ствари бећарац није "островаЧки", већ - "островаЋки". Духовите Лале тако су се нашалиле на свој рачун, јер у Острову ни старо ни младо не може правилно да изговори слово Ч.

Лале су се тако примиле у Стигу, али им корени и даље досежу преко Дунава. И, те корене, кажу Островци, неговаће и заливати докле год у селу постоји макар и један мештаним који меша Ч и Ћ.