За слободу без страха

Народ широм Србије, клицао je Драгољубу Јовановићу, опозиционару и лидеру, најпре Земљорадничке, а касније Народне сељачке странке. У родном Пироту, пре Другог светског рата, убедљиво је побеђивао на изборима и био омиљени политичар.

Душан Манић, учитељ у пензији, каже да га се и данас старији Пироћанци радо сећају, а посебно памте његове говоре.

"Говорио је: "Жандарми, немојте да дирате овај народ, он није крив, ако је неко крив, ја сам крив. Ево моје груди, пуцајте у мене, а не у овај народ", каже Манић.

Прогањан и од стране монархиста и фашиста, а касније и комуниста, готово вечито у изолацији и више од 13 година по затворима, Драгољуб Јовановић је издржао све недаће захваљујући подршци народа и породице.

"Мислим да је најважније што је деда оставио нама једну ширину и демократско посматрање околине, као и један демократски приступ ближњима и сарадницима. Једноставно да не можемо бити искључиви у животу", каже Срђан Јовановић, унук Драгољуба Јовановића.

Иако је завршио три факултета и био носилац две докторске титуле на Сорбони, одбио је све понуде француских и америчких универзитета, да тамо настави каријеру.

Изложбама у Београду и Пироту још једном је указано на изузетно дело Драгољуба Јовановића, које броји преко 400 радова, али и на његову беспоштедну борбу.

Јовица Тркуља, професор Правног факултета каже да је основна порука те борбе да укаже на стваралачки подвиг једног неимара слободе, послушника правде и поклоника врлине.

Драгољуба Јовановића, професора, кога су чак два пута избацили са Правног факултета, рехабилитовао је Окружни суд у Београду 2009. године. На његовој бисти у центру Пирота записано је "Живот за слободу без страха".