Промена валуте у Хрватској променила и цене – на горе, али има и предности одласка куне у историју

Пут од југословенског динара, преко куне, до евра, трајао је више од три деценије. Довео је Хрватску на место 20. чланице Европске уније у којој је евро званична валута.

Грађани сматрају да ко нема своју валуту "није сав свој", док други ипак оцењују да ће се временом навићи и да ће се криза мање осетити на еврима.

Променом званичне валуте, промениле су се и цене у Хрватској, на горе.

У сенци међусобних оптужби је куна која, после 29 година, одлази у историју.

Тешко је разликовати инфлацију од раста цена због евра

Економски новинар Далибор Добрић каже да се сада сви чуде што трговци желе да зараде и да користе прилику да дигну цене.

"Ужасно је тешко разлучити, раздвојити поскупљења која су дио инфлације и која је у Хрватској велика, највећа коју смо икада имали, 12, 13 посто, од заокруживања цијена због увођења еура", напомиње Добрић.

Трговци кажу да су се цене мењале, али не током замене валута

Оно што су показала истраживања у мају, обистинило се у јануару – увођење јединствене валуте резултирало је повећањем цена. Трговци, ипак, тврде другачије.

"Цијене се јесу мењале, али не сада у периоду конверзије, него значајно од деветог мјесеца. Како су кренула поскупљења енергената, тако су произвођачи намирница дизали цијене, а ми смо дијелом и пратили то, али од промене, увођења еура се није ништа догодило са цијенама", каже директор "Конзума" за загребачку регију Денис Валижић.

Које су предности увођења евра

Шта ће се дешавати после увођења евра, прогнозирају економисти, који се радују што ће делити валуту са око 350 милиона грађана Уније.

"Више неће бити трошкова конверзије, дакле мијењања новца, банке и мјењачнице су зарађивале двије милијарде куна само на тим конверзијама, а кредити би требали бити нижи. Еуро ће сигурно у перспективи донијети одређене предности Хрватској, такође и конкурентност у трговини", сматра економиста Петар Вушковић.

Осим нове валуте, нова година је одвела Хрватску у зону Шенгена. У ту вожњу, без граница, уложила је 120 милиона евра. То је осмо проширење Шенгена – прво после 11 година.