Случај Главаш, још један злочин без казне?

"Свети Бранимир Главаш. Ускоро". Твитер порука загребачког и београдског професора Дејана Јовића илуструје поништавање пресуда најпре Алојзију Степинцу, а затим Бранимиру Главашу. Из Документационог центра "Веритас" истичу да нису изненађени.

"Мене лично, шта год долази од хрватског правосуђа, не може изненадити, каже Саво Штрбац из Документационог центра "Веритас". Штрбац истиче да Уставни суд уопште није улазио у меритум ствари, већ се, како каже, бавио карактером оружаног сукоба у Хрватској.

Сведоци су тврдили да су српски лешеви испливали из Драве везаних руку са селотејпом преко уста и да су жртве у гаражи присиљаване да пију киселину из акумулатора – то су случајеви "Селотејп" и "Гаража". До прошле године, Главаш је више од пет година провео у затвору у Мостару, јер је пре изрицања првостепене пресуде побегао из Хрватске у БиХ. Мање од месец био је у затвору у Загребу, а од марта 2015. је на слободи.

Хрватски новинар Драго Хедл напомиње да су суђење Главашу од самог почетка пратиле контроверзе. Почело је пре 10 година и од тада су се догодили многи обрти. Не бих рекао да се било ко у суду поводио неким политичким интересима. Правосуђе је такво какво јесте, пуно мана, додаје Хедл.

Одлука хрватског суда је увреда за жртве, кажу представници Срба из региона.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцењује да је срамно понашање Хрватске у великој мери последица политике двоструких стандарда дела међународне заједнице и Хашког трибунала, према којима нико није крив за убијене Србе и њихово масовно протеривање у ратовима деведесетих година прошлог века.

Није мали број процеса који никада нису видели судски епилог или су завршени минималном казном за зверска убиства. Командне одговорности често није било.

Према подацима "Веритаса", у Паулином Двору код Осијека 1991. убијено је 18 цивила, а за то су осуђена два хрватска војника. У Медачком џепу, према оптужници, свирепо је убијено 28 цивила. На крају процеса, казну од шест година одслужио је само генерал Мирко Норац.

У три села у том крају живело је 800 Срба, сад их је шесторо. За "Бљесак" и "Олују" осуђен је један војник. У околини Сиска 1991. године, убијено је 97 цивила – суд је одбацио кривичне пријаве против хрватских "Зенги".

За страдање резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу – осуђен је један човек на четири године. Понављала су се и места страдања из Другог светског рата. За смрт 50 људи у Госпићу одговарала су три припадника војске, највиша казна је 15 година затвора, не рачунајући каснија помиловања.

За злочине у 26 села у Пожешкој котлини нико није одговарао. Убиство породице Зец у Загребу ушло је у анале хрватског правосуђа.

"Убице породице Зец су признале злочин, али до дан-данас су на слободи. До детаља се зна ко је пуцао први, ко други, где су их сахранили", подсећа Штрбац.

Драго Хедл се слаже да је изостало много пресуда за ратне злочине. "Сигурно да јесте, и у Хрватској и у Србији", каже Хедл.

Пресуде у случајевима Степинац и Главаш, али и суочавање са багажом злочина тешким четврт века, долази у нарочито осетљивом тренутку – уочи годишњице "Олује". Дан победе за Хрватску, дан страдања за Србију. Патријарх Иринеј позива да се служи парастос на подручју Србије и Републике Српске, после којег би звона на храмовима и манастирима звонила три минута. Препоручује и да се тог дана не организују прославе или свечаности секуларног карактера.