Удружења Срба из Хрватске: Увести и дан сећања на Србе убијене у НДХ

"Биће то први пут да се сетимо и жртава највећих покоља који су се догодили пар месеци након оснивања Независне Државе Хрватске и страдања Срба из тог дела Хрватске", рекао је генерални секретар Удружења Милојко Будимир на конференцији за новинаре.

Он је рекао да су "у време око Илиндана, од априла до августа 1941. године, усташе поклале пола српског становништва на простору Баније, Кордуна и Лике" и да би набрајање страдалих људи трајало данима.

Будимир је навео да Удружење намером да почне да организује помен страдалим Србима подржава иницијативу Демократске странке Србије, поднету парламенту да усвоји резолуцију о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.

Како је рекао, забрињавајуће је то што се систематско уништавања Срба након Другог светског рата, и рата 1991. до 1995. наставља и данас.

Саветник на Институту за савремену Историју Никола Жутић оценио је да би "Србија требало да прогласи и Дан сећања на жртве НДХ - све Србе убијене на кућном прагу или у логорима од првог основаног у НДХ - у Копривници у фабрици Даница до Јасеновца, основаног 21. августа у коме су побијене стотине хиљада Срба".

"Закон о празницима мора изједначити жртве у Србији са жртвама у српским земљама, где су сравњена српска села, братства исркорењена, а све се то не сме препустити забораву", рекао је Жутић и додао да су због братства и јединства, бројни покољи комунистичким декретима бачени у заборав.

Према његовим речима, у селима око Смиљана у Лици убијено је око 700 Срба, а у Госпићу 480.

Миле Раичевић, бивши директор школе у Госпићу подсетио да је Дивосело, у коме је до Другог светског рата било око 3.000 становника данас само топоним.

"Данас тамо нема колевке ни дечјег плача, све што је започето 1941. године, завршено је 1991. годинеш, рекао је Раичевић.

Председник Удружења Крајишника Миле Боснић навео је да је на Банији убијено око 23.000 Срба, у Лици око 20.000 а на Кордуну око 25.000, а како је додао, међу убијеним било је и 6.608 деце.

Сарадник Института за европске студије Момчило Диклић рекао је да се у склопу ревизије историје покушава канонизовати и кардинал Алојзије Степинац, који је злочинац, али формално може бити светац, ако се таква одлука донесе.