Лезбос – престоница солидарности

Половина укупног броја миграната пристиглих у Грчку, њих око 360.000, искрцало се управо на ово острво, које се налази на око 11 километара од Турске.

Избеглице се могу срести у самом граду, углавном у кафићима, киосцима брзе хране и на доку. На Лезбос долазе мигранти из Сирије, Ирака, Авганистана, Еритреје, па чак и из Марока.

Градоначелник Метиленија, највећег града на острву, Насос Гијакалис рекао је да људима на Лезбосу "није битна боја коже, нити националност", како би помогли људима који су у невољи.

"Најважније је да је у овим условима острво показало људскост. Да достојанствено и хумано поступамо са мигрантима. Лезбос је европска престоница солидарности од почетка мигрантске кризе", рекао је Гијакалис групи новинара из Србије.

Ово острво је живело од летњег туризма, али градоначелник тврди да нема промена и прекомерног отказивања аранжмана због великог броја избеглица.

Додао је да Лезбос просечно месечно потроши 200.000 евра на помоћ избеглицама.

Волонтери са Лезбоса који помажу у изградњи кампова објаснили су да су на острву живели устаљеним ритмом, а онда се пре шест година појавио један брод, затим два, па 20, да би у мају ове године стигао највећи број чамаца са мигрантима.

Највећи проблем је то што се први камп у коме избеглице могу да добију озбиљну медицинску помоћ и нову гардеробу налази на око 70 километара од места на коме се најчешће искрцавају.
Проблем на путу током лета представљала је врућина, а сада је то ветар који дува са мора.

Међународни комитет спаса (МКС) отвориће за две недеље центар који ће бити близу критичне тачке, најавио је координатор тог центра Паул Корну.

Камп који се налази на сат и по вожње од Митиленија скоро је завршен, а, у сарадњи са градским властима, обезбеђени су аутобуси којима ће се избеглице, до 2.000 људи, превозити у центре за регистрацију. План је да се у самом кампу задржавају два до три сата.

За оне који долазе ноћу обезбеђени су шатори са грејањем, у којима ће моћи да буде смештено око 100 људи, мала кухиња и тоалети.

Уз саму обалу постављено је неколико импровизованих кампова које су подигли углавном волонтери из читаве Европе. Међу њима је и група Британаца која је поставила камп са неколико шатора у којима избеглице могу да пронађу ћебад, воду и храну. А на искрцавање на то место наводи их велики број остављених појасева за спасавање.

Објашњавају да највећи број чамаца са избеглицама долази ноћу и по лошем времену, јер је тада јефтинији превоз.

Контраадмирал Обалске страже Грчке Јоанис Карагеоргопулос рекао је да кријумчари често дају неким избеглицама да се бесплатно превезу до Грчке, али да управљају чамцем.

На путу од најсеверније тачке ка граду, налази се и центар УНХЦР-а. Ту углавном бораве људи са децом и бебама.

Лекари који раде на северној обали били су сведоци многих потресних сцена, па и утапања деце, најчешће ноћу.