Додик: Предложићемо враћање грба и химне

Додик је после седнице Председништва БиХ најавио да ће парламенту БиХ у року од седам дана бити упућен нацрт закона о Уставном суду БиХ, који би требало да буде усвојен у року од четири месеца.

Ако странке из Федерације БиХ одбију усвајање тог закона, додао је он, странке из РС ће, као што су најавиле, расписати референдум о Дану републике.

Додик је оценио да је одлука Уставног суда БиХ, којом се 9. јануар као Дан републике проглашава неуставним, додатно закомпликовала политичку ситуацију у БиХ.

Он је назвао "циничним" предлог бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића о промени датума обележавања Дана републике.

"Изетбеговићев предлог је политички мотивисан, јер лоцира датум обележавања дана РС после рата. Он говори да је Република Српска и српски народ, односно све што је било пре рата нелегално и нелегитимно, искључујући чињеницу да је РС конституисана пре оружаних сукоба у БиХ (9. јануара 1992)", рекао је Додик.

Изетбеговић је рекао да није против Дана РС, наводећи да би то могао да буде 21. новембар, дан када је РС призната у Дејтону.

Додик је даље рекао да ће СНСД предложити да буде елиминисана кривична одговорност за неспровођење одлука Уставног суда БиХ.

"То говори да је све било политички мотивисано да би било обезбеђено вануставно доношење одлука у овој институцији", истакао је он и додао да таква пракса мора да буде прекинута.

Председник РС је упозорио да је доношење закона о Уставном суду БиХ услов да српски представници наставе рад у заједничким институцијама БиХ.

Према његовим речима, српски и хрватски представници подржавају доношење закона о Уставном суду БиХ, док ће се видети "на који начин Бошњаци могу да спрече нешто што друга два конститутивна народа сматрају да је потребно донети".

"Уколико будемо ишли тим смером, улазимо у блокаду БиХ, а онда јој ни распад није далеко", оценио је Додик.

Он сматра да би се БиХ "давно распала" да није било страног фактора у БиХ, те да очекује распад БиХ, али на "миран и демократски начин, како су то урадили Чеси и Словаци, свесни потребе да после тога треба да постоји сарадња, а не да БиХ буде заморче страних судија, страних амбасадора и високих представника".