Словенија, одбијен предлог опозиције да се почне са изградњом ограде

Тај предлог поднели су посланици из редова опозиционе Словеначке демократске странке (СДС) чији је члан и председник одбора Бранко Гримс рекао да су тврдње да Словенија контролише стање са избеглицама "смешне", да земља постаје "уско грло" шенгенског простора, из којег би могла да буде избачена и да ће се сама претворити у велики избеглички камп.

Ако данас почну да постављају ограду на граници са Хрватском, словеначки војници и грађевинска предузећа могли би да је поставе за две седмице у целој дужини од 671 километара копнене границе, навела је опозиција.

Шеф словеначке обавештајне службе СОВА Зоран Клеменчич негирао је, међутим, тврдње опозиционих чланова одбора да се Европи приближава скоро 400.000 нових избеглица који ће проћи кроз малу Словенију која постаје "отирач ЕУ".

Према његовим информацијама, како је рекао,избеглички талас из Турске и Грчке према северозападу се смирује и стабилизује и нема нових информација о великим избегличким таласима у идућих неколико месеци.

Алармантне изјаве о томе да ће Аустрија на граници са Словенијом подићи жичану ограду данас послеподне су на брифинзима за новинаре и у јавним изјавама негирали министарка унутрашњих послова Весна Гјеркеш Жнидар и државни секретар Боштјан Шефиц, рекавши да се стање на словеначким границама нормализује, да је проток избеглица нешто смањен, а да ће бити још сређенији и мирнији кад Аустрија постави мање баријере за усмеравање избеглица на граници близу Шентиља, што се не сматра намером Аустрије да затвори границу за избеглице, нити ће то у скорој будућности учинити Немачка.

Представници владе премијера Мирка Церара појашњавају да ће бити потребно, избеглицама који остану у Словенији преко зиме, осигурати прихватне центре у чврстим објектима, а разматра се и могућност да буду смештени у једном војном објекту, иако није познато којем.

Истовремено, представници владе који досадашњи трошак због избеглица процењују на десетак милиона евра у прве две седмице, оценили су да би се ти трошкови у идућој години могли попети на око 385 милиона евра, што је већ унето у буџетске планове.

Нешто средстава дала би међународна заједница, а рачуна се и на помоћ ЕУ, од које је за првих шест месеци избегличке кризе затражено 60 милиона евра.

Трећина потребних средстава осигурала би се из кредита, али је Брисел обећао да се то задужење неће рачунати као додатни буџетски дефицит који би угрозио идући извештај о Европске комисије о макроекономском стању у Словенији.