Хрватска у страху од избеглица, Словенија припрема план

Хрватски премијер Зоран Милановић истакао је да Хрватска не може да има стратегију за избеглице јер је нема ни Европа, преноси Танјуг.

"Ми смо земља која је, када је било најтеже, добила туђу помоћ и у складу са својим могућностима, које су мале, али постоје спремни смо да помогнемо, и то ћемо учинити", поручио је Милановић коментаришући избегличку кризу у Македонији и Србији.

Хрватска радио-телевизија известила је, наиме, протеклог викенда о тензијама на грчко-македонској граници, истакавши да су и Македонија и Србија затражиле помоћ Европске уније, која игнорише њихове апеле.

"Све институције су се оглушиле", рекао је македонски министар унутрашњих послова Митко Чавков.

Хрватска страхује да би, након што Мађарска доврши подизање четири метра високе ограде на граници са Србијом, у дужини 170 километара до краја августа, мигранти из Африке и са Блиског истока могли би бити преусмерени на Бугарску и Хрватску.

У Хрватској од избегличке кризе страхује јавност, појединци, али и политичари, па је тако челница ОРаХ-а Мирела Холy упутила отворено писмо влади позивајући је да представи стратешки план.

ОРаХ је отвореним писмом позвао премијера Милановића и Владу да, с обзиром на то да избеглички талас прети да преплави и Хрватску, представе стратешки план за избеглице ако га имају, те јавности објасне како га мисле спроводити.

Како се на попису објеката у којима би се у Хрватској смештале евентуалне избеглице спомињу и неки објекти у Истри, реаговао је саборски заступник Дамир Кајин који пита зашто мигранте не прихватају Катар, Кувајт, Емирати или Саудијска Арабија.

Све што се досад могло чути из владе о питању могуће избегличке кризе, која је већ на, како се наводи, прагу Хрватске, и то у недалекој Македонији и суседној Србији, а не негде хиљадама километара далеко, била је изјава министра унутрашњих послова Ранка Остојића који је рекао да је Хрватска увек до сада то успешно радила, па ће тако бити и даље.

О избегличкој кризи која потреса Европу и тренутном стању у Сирији на хрватском каналу ТВ Н1 говорио је доктор Јамал Асад, лекар и представник Сиријске националне коалиције истакавши да је ситуација у Сирији веома сложена, те да је цела нација увучена у прљави рат.

"Рат који разара наше ткиво, нашу државу и цели народ. Наша деца живе и расту у логорима. На нашим људима режим Асада испробава своје оружје и Исламска држава се такође бави свачим. Понашају се тако јер желе да искористе нашу историју", рекао је Асад.

Објашњава да је 40 одсто сиријске територије под контролом џихадиста, а 30 одсто под надзором режима, док је остатак под контролом сиријске слободне војске.

"Нажалост, ова ситуација којој сам био сведок на граници Македоније и Грчке је страшна. То је бол, суза, очај. Људи жедни слободе су без хране и воде. Њима треба пружити руку. Они су невини побегли од рата. Немају домове ни домовину. Вапе за одмором. То су деца по путу без одеће, обуће, са повишеном температуром. Криминалци их искоришћавају - продају им воду за десет евра. Сматрам да не може Европа сама прихватити толико људи, али им треба помоћи", рекао је Асад.

Упитан како би им Европа морала помоћи, Асад каже тако што би зауставила рат у Сирији.

"Да се цели свет уједини и да заустави рат, онда избеглица неће бити", истакао је сиријски лекар и додао како ниједна арапска земља неће да прими сиријске избеглице.

"Тамо нема демократије. Заправо постоји страх кад дођу Сиријци да ће тамо бити стрељани или истерани. Сиријски народ је цивилизован и начитан и знају се понашати кад дођу у Европу", поновио је Асад.

Словенија се припрема за могући долазак азиланата

Словенија тек крајем године очекује почетак поступног доласка 250 избеглица из Сирије и других блискоисточних држава у оквиру договора постигнутог са ЕУ, али се припрема и на евентуални неконтролисани долазак највише 500 избеглица који се сада налазе у Македонији, Србији или Мађарској, пише Дело.

Према информацијама Министарства унутрашњих послова, на које се позива љубљански дневник, преко границе са Хрватском могућ је поступни долазак већег броја азиланата који путују балканском копненом рутом.

Реч је о претпостављеном сценарију по којему би капацитети држава у региону, попут Македоније, Србије и Мађарске, били прекорачени, а талас миграната усмерен преко Хрватске на Словенију.

Словеначки надлежни органи наводе да би држава у складу са својим могућностима прихватала мигранте у мањим контингентима, при чему би предност имале "рањивије скупине" које могу да се брже социјално интегришу, попут жена и деце, а водило би се рачуна и о могућностима држава да дају одговарајући број преводилаца, као и да осигурају безбедносну проверу потенцијалних имиграната.

Приликом избегличке кризе у Европи у априлу и мају ове године словеначака влада је представила резерве око увођења обавезних имигрантских квота према којима би Словенија примила 720 избеглица, али је премијер Миро Церар касније пристао на прихват највише 500 имиграната, преноси Хина.

Према плану који је пре месец дана прихватила словеначка влада, азиланти би били смештени у посебним објектима у Марибору, Љубљани и Постојни, као и у одмаралишту Дебели ртић на словеначкој обали, али је проблем у томе да су њихови заједнички капацитети предвиђени за само 220 људи.

Словеначко министарство спољних послова прошле је седмице јавно саопштило како је забринуто због ескалације кризе са азилантима у Македонији, наводећи да Европска унија Македонији треба да пружи више конкретне материјалне помоћи.

Словенија се, иначе, сматра једном од најконзервативнијих чланица ЕУ када се ради о имигрантској политици и одобравању азила.

Према подацима словеначког огранка организације "Амнести интернешенел" у 2011. години је у Словенији било поднето више од 300 молби за азил, од чега је одобрено само 20.

С друге стране, статус избеглице у Словенији има 140 људи, а законским изменама које је потврдила претходна влада азиланти не могу да добију ни бесплатну правну помоћ.