Долазак на изборе – шанса да се чује глас Срба у Мостару

Деведесете је у Мостару живело 23.000 Срба. Данас их је 22.000 мање. Нису гласни у међусобним препуцавањима многобројнијих Хрвата и Бошњака. Заправо се не чују нигде, већ 20 година.

"Када би учествовали у политичком животу чини ми се да би много више права остваривали на терену", каже Ђорђе Алексић из Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Као право на наставу на свом језику, или већу заступљеност у институцијама града на Неретви. Ипак, њих хиљаду не може много.

Иако је број Срба који су остали да живе у Мостару застрашујуће мали у односу на онај пре рата, и даље могу бити језичак на ваги између бошњачког и хрватског бирачког тела приликом избора.

Та позиција, кажу Срби који су остали да живе у Мостару, може бити остварена на само један начин – да постану неопходан партнер за формирање власти. Али за то је потребно много више српских бирача, а могу се наћи међу онима који су се одселили а сматрају се Мостарцима.

"Зашто Срби који се налазе ван БиХ, Мостарци, не би дошли бар једанпут у четири године и жртвовали један дан и гласали за људе Србе који би и њихове и наше интересе представљали у институцијама власти", пита Душан Голо из Удружење Срба града Мостара.

Док мостарске кише натапају близу 1.800 необновљених српских домова, сународници Алексе Шантића и Пере Зупца чекају изборе следеће године рачунајући да за 10.000 Мостараца, колико их има само у Србији, родни град није тако далеко.