Случај "Пирански залив", пале прве оставке

Јернеј Сeколец и Симона Дреник су то учинили јер су изазвали дипломатски скандал, изазван објављивањем транскрипта разговора и разменом поверљивих информација о спору Хрватске и Словеније око Пиранског залива, пише хрватски портал Индекс.

Сeколец је обавестио Суд о свом повлачењу, док је Симона Дреник о оставци обавестила премијера Миру Церара и министра спољних послова Карла Ерјавца.

Словеначки премијер Миро Церар каже да његова влада није била информисана о тајним разговорима и најављује да ће тражити њихову одговорност за садржај који је и у Словенији оцењен као скандал који може угрозити рад арбитражног суда.

"Словеначка влада о тим разговорима није била информисана и очекујем да ће Сeколец и Дреник за то преузети одговорност", рекао је Церар пред почетак редовне седнице владе у Љубљани.

Говорећи о могућем расплету дипломатског скандала, Церар каже да се он лично и садашња влада заузимају за непристрасно и независно деловање арбитраже о граници.

Церар додаје да је нечувено да неко ко је повезан с хрватском страном користи шпијунске методе.

Словеначки министар спољних послова Карл Ерјавец аферу оцењује као глупост и везује је за кампању уочи хрватских парламентарних избора крајем године. Његов претходник, Дмитриј Рупел, не негира аферу, већ је види као срамоту Словеније.

"Сви прислушкују свакога, не треба бити наиван. Треба реформисати словеначку обавештајну службу СОВА. Секолцу и Дреник није пружила адекватну контраобавјештајну заштиту, па је словеначка политика испала наивна, јер је требало унапред претпоставити овакву ситуацију", сматра Дмитриј Рупел.

Љубљански дневник Дело оцењује да је "скандалозно и прљаво" то што је Хрватска прислушкивала разговоре у вези са aрбитражним спором о поморској граници Хрватске и Словеније.

Дело се пита како је могуће да су београдски таблоид Курир и загребачки Вечерњи лист добили транскрипт разговора Јернеја Секолеца и Симоне Дреник из Министарства спољних послова Словеније, преноси Бета.

"Сумње у то скоро да нема – документ им је могла обезбедити само обавештајна служба", наводи Дело.

Позивајући се на неименоване изворе, словеначки дневник наводи и да брзо сазивање конференције за новинаре шефице хрватске дипломатије Весне Пусић треба схватити као "наставак специјалног рата хрватске владе против арбитражног поступка".

У коментару на првој страни, Дело у наслову оцењује да је реч о "прљавим методама", као и да "то што су Секолец и Дреникова разговарали јесте проблем, али је то што Хрватска прислушкује – скандал".

Из објављеног садржаја се види да је Секолец преносио Дрениковој детаље из поверљиве дискусије председника суда и осталих арбитара и с Љубљаном осмишљавао како утицати на остале судије.

Тако јој је, поред осталог, пренео да је председник суда врло рано у поступку рекао да су "Словенци добили шта су хтели на мору" и да најмање две трећине Пиранског залива иде Словенији.

Због критика које у вези с тим случајем доживљава словеначка обавештајна служба СОВА, за поподне је сазвана хитна седница парламентарног одбора за контролу тајних служби.

Словеначка опозиција, истовремено, очекује да због овог скандала оставку морају да поднесу и премијер Миро Церар и министар спољних послова Карл Ерјавец.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је поводом међудржавне афере о арбитражи да је стање забрињавајуће и да је доведена у питање објективност самог поступка у граничном спору Хрватске и Словеније.

"Арбитражни поступак по самој дефиницији требало би да буде објективан и независтан и све што чујемо у ова задња два дана доводи у питање објективност поступка", рекла је Грабар Китаровић новинарима у Јерусалиму, пренела је агенција Хина.

Истиче да је у Хрватској потребан национални консензус да би се видело шта даље предузети.

И док премијер Хрватске Зоран Милановић најављује да ће се цео случај испитати и да је приоритет заштита државних интереса, бивша хрватска премијерка Јадранка Косор, која је и један од потписника арбитражног споразума, најновије догађаје оцењује као скандалозне.

Косор која је 2009. са словеначким премијером Борутом Пахором потписала споразум о арбитражном решавању граничног спора, објавила је на свом Твитер налогу да тај споразум више не постоји, пошто је у медијима откривено договарање словеначког судије у арбитражном већу с представницом словеначке владе.

"Мислим да се сада не треба концентрисати на спекулације какав је могући правни лек суда, јер је то неко знао, већ на овај скандал који открива да је било притисака и да је било договарања са словенске стране на суд, односно на судије. То је преседан који отвара простор за расправе о прошлим одлукама тог института, арбитражног суђења и сталног суда, али и за будуће примере", каже Косор. 

Бивши председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је на конференцији за новинаре да Хрватска треба да раскине арбитражни споразум са Словенијом и да правду тражи на међународним судовима. 

Арбитражни споразум потписали су премијери Хрватске и Словеније Јадранка Косор и Борут Пахор 4. новембра 2009. у Стокхолму.

Њиме је предвиђено успостављање међународног арбитражног суда за одређивање границе на мору и копну, везу Словеније према отвореном мору и коришћење релевантних морских подручја.

Арбитражни суд чини пет судија: по један из Хрватске и Словеније, а преостала три су изабрана заједничим договором с пописа арбитара Европске комисије.