Сребреница уочи комеморације

У Меморијалном центру у Потачарима данас се окупио велики број људи, а поред тог здања истакнута је "ратна" бошњачка застава, заставе Турске и оне са ликом ратног команданта муслимана Насера Орића, преноси Танјуг.

У самом граду Сребреници, осим на званичим институцијама, нема националних обележја.

Председник општине Сребреница Ћамил Дураковић je, у разговору за РТС, рекао да је неопходно показати и доказати да нико не жели да се понови злочин као што је био онај у Сребреници. Истиче да тај злочин треба посматрати са аспекта истине, која подлеже чињеницама. 

"Треба показати да нити ово Србија више жели, нити Босна и Херцеговина, нити било који народ у свету жели да се овако нешто поново догоди", рекао је Дураковић.

Додаје да му је жао што се његови пријатељи, Срби са којима живи и сарађује, на неки начин осећају потиштено, као да осећају одговорност за нешто што нису они починили.

"Нису они одговорни, они су колатерална штета свих ових дешавања овде, али није једноставно да се свакодневно возите и пролазите поред овог гробља. Тежак је то терет и за Србе који живе овде, зато што је то неко учинио у њихово име", рекао је Дураковић и истакао да је потребно утврдити ко су кривци и казнити их.

"Могу послати поруку сваком нормалном човеку, али не онима који су гађали камењем наше посмртне остатке, осим да остану такви какви јесу, да нико не може остати миран пред гробним споменицима. Да се ради о птицама верујем да сваки нормалан човек у Србији, нашој суседној земљи, не би остао миран. На нама је да сами себи докажемо и убедимо се да не желимо да се ово више деси било коме", истакао је Дураковић.

Коментаришући позив премијера Србије да заједно, "било када", посете српска стратишта, Дураковић је рекао да је спреман да оде на било које стратиште где су страдале невине жртве, где су изгинули цивили а не војска.

"Немамо пример ниједног преставника локалног народа који је дошао и искрено се покајао за злочине који су у његове име учињени", додао је Дураковић.

Председник општине Сребреница каже да не очекује никакве непријатности у меморијалном центру у Поточарима, јер ту долазе породице и рођаци да укопају посмртне остатке својих најближих.

Такви људи не могу бити агресивни, они долазе да испоље тугу, на сахрани је таква атмосфера, не можете то схватати као фудбалску утакцмицу. До сада нисмо имали ни најситнији инцидент који би могао да угрози тај догађај, рекао је Дураковић.

Безбедносне мере на највишен нивоу 

Ипак, безбедносне мере су на највишем нивоу и свуда је приметно присуство припадника полиције и Оружаних снага Босне и Херцеговине – у Сребреници и Меморијалном центру, као и на главном путном правцу куда су прошле организоване групе попут "Марш мира Жепа–Поточари" и "Мировни бициклизам Београд–Сребреница".

Уочљиво је велико интересовања медија за комеморацију, посебно немачких, турских и оних из држава региона.

Они се углавном налазе код Меморијалног центра, што им замерају житељи Сребренице који сматрају да у самом граду и данас, 20 година касније, много тога подсећа на рат – недовршени и напуштени објекти, рупе од гелера. А све то, кажу, само је последица тешке економске ситуације.

Мештанин Мирсад Хусеиновић сматра да је највећи проблем Сребренице то што је све мање становника, а све више хуманитарних организација. Ниједна фабрика, каже, више не ради.

"Међу људима нема проблема, само међу политичарима. Међу мештанима нема проблема, а они који су дошли са стране, мисле да је овде боље, а овде нам је све слабо. Ништа не ради", резигниран је Хусеиновић уверен да у Сребреници нема будућности.

Са њим је сагласан и презимењак Амер истакавши да се Сребренице сви сете само поводом 11. јула.

Тврди да мржње међу мештанима, без обзира на њихову националну припадност, нема. Лично, каже, нико га никада није вређао на националној основи.

"Морамо да живимо заједно. Шта је било – било је. Ја сам био дете када се ово десило. Знам шта је било, али морамо живети даље", вели Амер.

Злочине који су се догодили нико не може више исправити, али ни заборавити, рекла су браћа Харис и Ален Ђозић, који су 11. јула 1995. у Сребреници изгубили оца, чији ће посмртни остаци бити покопани сутра.

Упркос томе, позивају на помирење и сматрају да је први корак ка томе била британска резолуција коју Савет безбедности УН није усвојио.

Харис тврди да на простору Сребренице још има много међунационалних сукоба, тешко их је, каже, искоренити мада су људима и национализам и вера постали споредна ствар због сиромаштва. Ипак, наводе, да решење није мрзети. "Шта се десило не може се више вратити, потребно је наћи решење за заједнички живот", наглашавају они.

Иначе, браћа Ален и Харис срели су се први пут после две деценије, јер први толико живи у Линцу, у Аустрији.

Њихов пријатељ из Гуменда у Аустрији Харис Голубовић, чији су родитељи из Крајине, каже да је био сувише млад да би доживео рат, али да је у БиХ проблем мржња која, како тврди, потиче много пре 90-их.

"Не сме се мржњом одговарати на мржњу. Овде је пре 20 година дошло до масакра, али тако је и током Другог светског рату Анте Павелић побио Србе. Проблем је у томе да се наставља та мржња", подсетио је он.

Голубовић је указао да "смо као Југославија били веома богата земља, а да смо сада одвојени сви сиромашни". "Ватра се не може гасити бензином већ водом, и тако мржња не сме да се гаси мржњом већ љубављу", поручио је он.

Разговарајући са браћом Ђозић, репортери Танјуга наишли су и на више странаца, међу којима и на Елену, родом из Бугарске, која живи у Великој Британији. Она је казала да је дошла на комеморацију у Сребреници јер сматра да је овај датум, када се догодио злочин, важан догађај у балканској и европској историји.

Испред Меморијалног центра у Поточарима касно после подне стигао је и "Марш мира Жепа–Поточари", чији су учесници носили "ратне" бошњачке заставе, заставе Албаније, САД, као и заставе са ликом Орића. Реч је о традиционалном маршу, у којем је ове године учествовало 300 људи, који су пешачили од Жепе до Поточара.

Њиховим дводневним маршом, како истичу, покушавају да допринесу да се не заборави "геноцид" који је почињен у Сребреници, која је као и Жепа била заштићена зона УН.
Такође у Сребреницу је стигла и колона бициклиста у организацији "Мировни бициклизам Београд–Сребреница".

Један од учесника Мирко Меденица из Београда каже да се у колони налазе учесници из Италије, Украјине, САД, Велике Британије, Мађарске и Белорусије.

"Ово је трећа година заредом да долазимо. Дошли смо да искажемо свој став. И циљ ове вожња од три дана кроз Србију је да подсетимо на оно што се овде дешавало, јер се наша званична политика, као и остале у региону, труди да се то заташка", објаснио је он додајући да се нада да ће сви кривци бити приведени правди.

Поводом 20. годишњице од тешког ратног злочина над муслиманским становништвом која ће бити обележена у Сребреници присуствоваће велики број страних делегација и званичника, укључујући и премијера Србије Александра Вучића.

Главни говорник на комеморацији биће председник Словеније Борут Пахор, а како је најављено у Сарајеву, у Поточаре ће доћи и бошњачки члан Председништва Бакир Изетбеговић, бивши председник САД Бил Клинтон, саудијска принцеза Нура, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, председник Црне Горе Филип Вујановић и многи други.

Иако је било најављено да ће ићи у Сребреницу, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Федерика Могерини, из њеног кабинета је саопштено да неће присуствовати сутрашњој комеморацији у Поточарима.

Као разлог се наводи њена заузетост преговорима о иранском нуклеарном програму у Бечу, који су ушли у финалну фазу.

Председник Организационог одбора и начелник Општине Сребреница Ћамил Дураковић рекао је раније да су своје учешће потврдили и председник Македоније Ђорђе Иванов, заменица генералног секретара УН Жан Мари Гено, министри спољних послова већине европских земаља, као и представници Музеја Холокауста из САД.

Поред Пахора, очекује се да се на комеморативној свечности обрате и Клинтон, председник Хашког суда Теодор Мерон, главни тужилац Серж Брамерц, високи представник за БиХ Валентин Инцко, члан Председништва Драган Човић и други.