Муке избеглица са насилним македонским граничарима

Новинар британског листа Роберт Фиск репортажу почиње речима да је дошао у Грчку да извештава о европској срамоти – могућем изласку једне чланице из ЕУ, али je на срамоту наишао на македонско-грчкој граници када му је група младића из Алепа показала модрице и посекотине нанете рукама "македонских граничних бараба".

Према његовим речима, иако је на возилима граничних службеника писало "полиција", они се не могу назвати чуварима – неки су били полуголи, препланули од сунчања између рунди пребијања Арапа.

Други су, како каже, разговарали мобилним телефонима док су пред њима, у камповима на шинама, поред пута, на њивама кукуруза били Арапи.

Међу избеглицама кретали су се и припадници "Лекара без граница" показујући хуманост какву им, како се наводи, Европа неће пружити.

"Било је и хране, и чисте воде, и завоја и, претпостављам, уверавања да им у њиховој беди неће сви Европљани окренути леђа. Али било је то место суза", пише новинар.

Међу мигрантима из Сирије, било је и кријумчара људи из других арапских земаља који су се претварали да су Сиријици.

Многи од њих прешли су на стотине километара пешице. "Ова прича је слична оној о мигрантима на Медитерану, само што се ови нису утопили у мору, већ су се гушили у очају, у покушају да се домогну Немачке", пише лист.

Македонци, како се каже, не могу да зауставе на хиљаде избеглица које долазе из Грчке. Они не желе да иду у Македонију, ни у Србију, која им је транзитна рута. Па чак ни у Мађарску – пре него што изгради злогласни зид, већ у Немачку, ону земљу која би желела да Грчка напусти Европу.

"Каква иронија. Они очајнички желе да живе у Европи док пролазе кроз земљу чији становници изгледа да желе да напусте Европу", закључује британски лист.