Грчка излази у сусрет повериоцима, тражи још новца

Грчка од поверилаца заузврат очекује 53,5 милијарди евра којима би се до краја јуна 2018. године покриле доспеле обавезе за отплату дугова, јавља Ројтерс, преноси Танјуг.

Те мере, које укључују повећање пореза за бродарске компаније и укидање пореских олакшица за острва, треба да испуне услове за нови споразум са повериоцима који би Грчку спасао банкрота и изласка из еврозоне.

Влада такође планира да повећа порез на додату вредност за ресторане и хотеле, да крене са реформом пензионог система, као и да одреди чврст рок за отпочињање великих приватизација.

АП констатује да је грчка влада пристала на захтеве које је раније одбијала да прихвати, углавном премештајући разне категорије робе и услуга у вишу пореску стопу.

Ројтерс прецизира да су међу понуђеним мерама тренутно повећање пореза на луксуз и увођење пореза на телевизијске рекламе, као и прелазак на нови систем колективног преговарања крајем године.

Грчка влада се такође обавезује да до краја октобра објави датуме када ће расписати тендере за приватизацију железнице и лука у Пиреју и Солуну.

Такође ће предузети кораке у приватизацији регионалних аеродрома и продаје државних акција у грчком телекому.

Поред тога, Атина нуди кресање трошкова на одбрану.

Влада, такође, нову пензиону реформу најављује већ за октобар ове године.

Грчки предлог је стигао у Брисел, шефу Еврогрупе Јеруну Дајселблуму, скоро два сата пре истека рока, раније одређеног у четвртак у поноћ.

Ако европски партнери буду задовољни, пакет мера грчког премијера Алексиса Ципраса могао би да буде прихваћен на ванредном самиту лидера ЕУ у недељу.

У супротном, Грчкој прети излазак из еврозоне, наводи Ројтерс.

Реаговања на грчки предлог

Француски председник Франсоа Оланд је најновије предлоге Атине окарактерисао као озбиљне и кредибилне.

И француски министар привреде Емануел Макрон рекао је данас да је умерено оптимистичан у погледу постизања споразума еврозоне и Грчке, наводећи да је званична Атина направила велики напредак у најновијим предлозима.

Истовремено, бивши председник Европске централне банке (ЕЦБ) Жан Клод Трише сматра да би кредитори Атине регистровали велике губитке у случају потенцијалног изласка те земље из еврозоне.

"Не само да би Грци изгубили у случају 'грегзита', већ би и повериоци морали да одустану од наплате готово свих својих кредита", изјавио је Трише за немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле мисли да су мале шансе за реструктурирање грчког дуга, који износи 320 милијарди евра, односно 180 одсто бруто домаћег производа.

Шојблеов портпарол Мартин Јегер рекао је да се немачки министар противи сваком значајнијем смањењу грчког дуга.