Линта: Aгресивни хрватски национализам и даље веома снажан

Све чешћи говор мржње, вербално и физичко насиље, уништавање спомен-плоча посвећених жртвама из Другог светског рата и сталан процес асимилације преосталих Срба у Хрватској су последице таквог стања, наводи Миодраг Линта, преноси Танјуг.

То потврђује и чињеница да је покојни митрополит загребачко-љубљански Јован, 2006. године, упутио писмо Светом синоду Српске православне цркве у коме је тврдио да је у Хрватској до тада прекрштено више од 30.000 Срба и да тај процес и даље траје.

Председник Одбора за људска права у Загребу Зоран Пусић 2003. године рекао је да је од 1991. до 2003. године само у Загребу 20.000 деце православне вероисповести преведено у католичанство, наводи се у саопштењу.

Линта апелује на Европску комисију и Европски парламент да не посматрају ћутке јачање неофашизма и неонацизма у Хрватској које се највише огледа кроз ескалацију насиља према Србима у Хрватској.

То показују и подаци које је прикупила новинарка Српског националног већа Тамара Опачић, која је истакла да је током прошле године забележен низ случајева говора мржње према Србима, која се манифестује кроз певање усташких песама и узвикивање усташких поздрава на концертима и спортским утакмицама, као и исписивање усташких симбола и порука у готово свим хрватским градовима.

Посебно забрињава чињеница што је за само пет месеци ове године прикупљен материјал о више случајева говора мржње према Србима него током целе 2014. године, наводи Линта.