Грчки ратни ветеран: Немачка дугује Грчкој 162 милијарде евра

Манолис Глезос, који сада има 92 године, борио се 1941. године против нацистичке окупације Акропоља. У неколико наврата је био у заточеништву и три пута осуђен на смрт. Најпре су га затварали нацисти, а онда и конзервативни послератни режим, преноси Танјуг.

Спасили су га масовни протести организовани широм света. Генерал Шарл Де Гол апеловао је на тадашњу грчку владу да одустане од егзекуције "првог европског партизана".

Током своје прве посете Грчкој, немачки председник Јоахим Гаук је признао немачку кривицу за страдања током Другог светског рата и затражио опроштај за патње кроз које је прошао грчки народ. Ипак, питање ратних репарација је за Берлин одавно закључено.

Међутим, Глезос не може да се помири са ставом немачке владе и деценијама покушава да докаже да би Немачка Грчкој требало да исплати ратну одштету.

Грчки посланик негира да је питање ратног дуга повезано за дужничком кризом која потреса његову земљу.

"Питање кредита и питање ратне одштете су два одвојена питања. Ми те рачуне не покушавамо да поравнамо "ни у којем случају", поручује Глезос.

При томе, занимљиво је то што ратни ветеран не говори о немачкој репарацији и исплати индивидуалне одштете, него о "немачким дуговима".

Глезос појашњава како су међународне институције те захтеве већ препознале, а признала их је и немачка страна. Реч је о 7,1 милијарди долара ратне репарације, суми која је потврђена на мировној конференцији у Паризу 1946. године.

Утврђена је наводно и присилна грчка позајмица нацистичкој Немачкој од 3,5 милијарде. Свеукупно, без камате, тај дуг данас одговара суми од 162 милијарде евра, сматра он.

На питање како су грчке власти дошли до рачунице од 280 милијарди евра, Глезос нема одговор, али понавља да је "немачки дуг према Грчкој међународно признат и регулисан".

Он се не може "ни повећати, ни смањити", тврди Глезос.

Грчки посланик Европског парламента не верује да би питање ратне репарације могло да отвори Пандорину кутију и да би и друге земље могле да крену истим путем као и Атина јер су поменута дуговања већ призната.

Несагледиве финансијске последице по Немачку имало би исплаћивање индивидуалне одштете цивилним жртвама. Осим неколико изузетака, немачка влада је такве захтеве до сада одбијала.

Глезос не прихвата аргумент да је питање ратне одштете стављено ад акта споразумом "два-плус-четири" који су 1990. године потписале две Немачке и четири силе које су окупирале Немачку.

Тачно је да влада у Атини претходних година није искористила прилику и актуелизовала овај проблем, али "Грчка се није одрекла својих права, него је чекала повољан тренутак на међународној политичкој сцени и одговарајућу климу у немачко-грчким односима", сматра Глезос.

Али зашто се то питање не би покренуло пред судом у Хагу? Не, одговара Глезос, наводећи како је 30 пута до сада седео за оптуженичком клупом.

Он жели да верује у људе и "немачки народ".

Грчки ратни ветеран, у међувремену, обилази немачке градове и разговара са људима.

Немци о којима Глезос говори су углавном присталице немачке левице, она је организовала његово путовање по Немачкој, а левица се снажно залаже да Немачка плати ратну одштету.

Посланик Сиризе често је током свог живота и политичке каријере био део некакве мањине. И сада је, повремено, међу партијским колегама које имају другачије мишљење од руководства странке, али верује да се залаже за исправно, наводи Дојче веле.

Он о грчко-немачким односима каже да треба буду пријатељски и да он никада није сматрао немачки народ одговорним за ратне злочине Трећег Рајха.

"Обе културе би требало да допринесу изградњи мостова и пријатељства, али не само између Атине и Берлина, већ свих народа Европе", поручује Глезос. Али додаје да је баш зато важно да Немачка коначно плати оно што дугује.