Гардијан: Ципрас између компромиса и подаништва

Многи су се надали да ће им у борби презадужене земље да се одржи на површини Сириза донети утеху. Међутим, пет година пошто је Атина била принуђена да прихвати финансијски пакет ЕУ и ММФ-а, Грци нису сигурни шта да мисле, оцењује Гардијан.

Оно што знају је да после пет година "игре како штедња свира" и жртава како би избегли банкрот, поново гледају у провалију, преноси Танјуг.

"Велики талас наде који је довео левичарску Сиризу на власт, захваљујући њеном обећању да ће укинути штедњу, разбио се о стене поновне неизвесности да ли ће земља успети да остане у еврозони. Грчка више него икада до сада делује на путу да изађе из ње", наводи британски дневник.

Ципрас је, како оцењује лист, суочен са низом одлука са потенцијално експлозивним последицама, али још увек успева да одржи подршку готово 70 одсто бирача без обзира на изневерена обећања.

Немачка канцеларка Ангела Меркел, ауторка политике штедње, коју се грчки премијер заклео да ће поразити, данас је Ципрасов редовни саговорник, подсећа лист, а неонацистичка странка Златна зора, трећа по снази партија у земљи, већ је оптужила Ципраса да се "потчинио Ангели Меркел."

Грчки премијер ће у наредном периоду морати да одлучи да ли да умири стране зајмодавце пристанком на још један пакет помоћи – што би уз болне услове одржало Грчку у еврозони, или да удовољи поборницима тврде линије у својој странци чије милитантно крило предвођено министром енергије Панајотисом Лафазанисем сматра да би сваки прекид са Европом био бољи него потписивање споразума који прелази "црвене линије" Сиризе, износи се у тексту.

Према оцени министарке финансија владе у сенци Ане Аимакополу из Нове демократије, "то је историјски тренутак".

"Уколико се учини погрешан избор, ток историје ће се променити и неколико наредних генерација ће живети у другачијој стварности од оне коју познају," рекла је она, како преноси лист.

Аналитичари се слажу да ће одлука коју донесе бити одсудна и за Ципраса, самозваног лидера европског покрета против штедње, и за судбину саме Грчке.

Можда је то разлог што је он наговестио могућност референдума о новом договору, чиме је криза затворила пун круг", пише лист подсећајући да је и Јоргос Папандреу пре три године такође предлагао референдум.

То је послало аларм широм Европе, а велика већина Грка предвођена пословним сектором је, према анкетама јавног мњења, ипак за то да влада постигне компромис.

"Ципрас је дошао на власт захваљујући гласовима старог левог центра и на њих треба да апелује", оценио је политички коментатор Кристос Мемис.

"Уколико не жели да оде са власти као човек који је кумовао изласку из еврозоне, то му је једина опција," оценио је он.

Мурики: Тешко је је дати добру оцену Сиризи

Према оцени Аликија Мурикија из Националног центра за друштвена истраживања, коју преноси Гардијан, тешко је је дати добру оцену Сиризи у било чему сем у добрим намерама. "Њихов интерес је можда да се људи ставе на прво место, испред банака, али начин на који су водили преговоре је био хаотичан, а њихова владавина разочаравајућа", каже он.

Чини се да подаци то поткрепљују, оцењује Гардијан наводећи да су после три месеца узалудних преговора како би се постигао споразум са кредиторима јавне финансије у горем стању него икад раније.

Прошле недеље ред старијих Атињана који су сатима стајали испред банака док се влада мучила да им исплати пензије – показао је шта би се могло догађати у будућности.

"Још нисмо у стању панике, али људи су веома забринути", рекао је Мурики.

Грађани и фирме су подигли са рачуна у банкама готово 30 милијарди евра од децембра, што је више него на врхунцу кризе средином 2012", рекао је он.

Ипак, као сведочанство грчкој истрајној вери у наду, анкета јавног мњења коју је пре три дана спровела агенција Марк, показује да је Сириза, странка која је једва била на маргинама политичких дешавања пре три године, још увек за више од 14 одсто гласова испред главне конзервативне опозиционе Нове демократије.

Међутим, поред пркоса, у ваздуху се осећа и бес због тешког живота који су донеле мере штедње, које не само да нису смањиле јаз између Грка и њихових партнера већ је лек који су прописали међународни кредитори још погоршао опадање.

Стопа незапослености од 15 одсто за коју се 2012. године веровало да представља врхунац сада је готово удвостручена, а готово 50 одсто младих Грка је без посла, пише Гардијан.

У међувремену, Грчка је добила свој први споменик кризи. Скулптура младог вајара Цасоса Нифадополуса на булевару који спаја Атину са морем приказује човека са отвореним устима и очајничким изразом лица како виси са финансијског индекса. Испод њега лежи разбијен свет од бетона и камена. Поред ње је положено цвеће у знак жалости због свега што се догодило, наводи лист.