Линта: Хрватска треба да осуди пуштање Главаша на слободу

"Премијер Зоран Милановић, министар правосуђа Орсат Миљенић и министарка спољних послова Весна Пусић још увек нису осудили одлуку Уставног суда Хрватске који је пре више од месец дана укинио правоснажну пресуду осуђеном ратном злочинцу Бранимиру Главашу, као и одлуку Загребачког жупанијског суда да га пусти на слободу до поновног суђења", наводи Линта у саопштењу, преноси Танјуг.

Линта оцењује да је то још један доказ да хрватски државни врх није ништа учинио на испуњавању обавеза које је Хрватска преузела потписивањем Уговора о приступању са Европском унијом новембра 2011. године а које се односе на јачање независности и непристрасности правосуђа, процесуирање ратних злочина и побољшање положаја српске националне заједнице у Хрватској.

Линта подсећа да је осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш присуствовао чак и инаугурацији нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић заједно са Томиславом Мерчепом, коме се суди за злочине над Србима у Пакрачкој пољани и Марком Перковићем Томпсоном, познатим певачем усташких песама.

Председник Коалиције удружења избеглица такође осуђује став Весне Пусић и других хрватских званичника, као и посланика те земље у Европском парламенту, да Србија мора да промени свој закон о надлежности за суђење за ратне злочине на подручју бивше Југославије као услов за отварање преговора о поглављу 23 "Правосуђе и људска права".

То значи да Србија може да суди за ратне злочине и грађанима који нису њени држављани и за злочине који нису почињенини на њеној територији, подсећа Линта.

Важно је истаћи да је Србија поменути закон усвојила 2003. године у сарадњи са ОСЦЕ-ом и другим међународним организацијама, напомиње Линта и подсећа хрватске званичнике и посланике у Европском парламенту да у међународном праву постоји такозвана универзална надлежност која се примењује у свету.

По принципу универзалне надлежности свака држава може да гони починиоце ратних злочина, злочина против човечности или геноцида без обзира чији су држављани злочинац, жртва и где је дело извршено.

Тако је, на пример, у Белгији и Данској, које су чланице Европске уније, суђено за злочине у Конгу а ни злочинци ни жртве као ни злочини нису били у држави у којој је суђено, наводи Линта.