Има ли места за српски језик у Македонији

Желимо да слушамо македонску музику, а не српски кич – тако партија бившег македонског премијера Љупча Георгијевског објашњава своју кампању која укључује билборде по македонској престоници и активности на друштвеним мрежама.

У партији Горгијевског се прибојавају губитка македонског националног идентитета. Међутим, они који добро познају тамошње прилике кажу да је већ деценијама на делу покушај асимилације Срба у Македонији.

На папиру, сва права су ту. У пракси је битно другачије.

Професор Душан Вељковић, који је једну деценију предводио Национални савет Срба у Македонији, каже да српска заједница нема културне институције на свом језику. Лист Слово излази нередовно због недостатка новца, а многе иницијативе српске мањине упућене македонским властима – на томе су, каже Вељковић, и остале.

"Изостала је свака намера македонских власти да нам пруже неопходну финансијску и другу помоћ која је била далеко испод нивоа који је Република Србија давала македонској мањини у Србији", рекао је Вељковић.

Политичар Драгиша Милетић признаје да је кривица и до српске заједнице у Македонији, која је разједињена, али и до матице која, каже, одавно нема слуха за њихове потребе.

"Морам да кажем да је узлазна линија између Македоније и Србије што се тиче односа, али то не задовољава потребе Срба у Македонији. Мени ништа не значи кад дођу министри, изљубе се, изгрле, закључе да је све супер, али остају проблеми обичног човека", каже Милетић.

Пре неколико деценија, у Македонији је више хиљада ђака похађало наставу на српском језику. Данас, ни 200 њих. Млађе генерације Срба у Македонији слабо знају српски.

Жарко Николић, рођени Скопљанац, ради на Македонској телевизији око две деценије, од оснивања Редакције на српском језику, чија се получасовна емисија Видик емитује тек три пута недељно и, једном у месецу, једна једносатна.

Иако комерцијалне телевизије преносе многе емисије из Србије, за разлику од Албанаца, Бошњака и Рома, Срби немају приватну телевизију на свом језику. Поставља се питање како, уз све проблеме, сачувати српски идентитет.

"Не верујем да после свега постоји спремност код истакнутих Срба да се ангажују. Ако би се обезбедила средства, можда би се нашли неки нови Срби у Македонији спремни да се ангажују, да се поново опет организују", сматра Душан Вељковић.

Године 2006. тадашња држава Србија и Црна Гора и Македонија потписале су споразум о међусобној заштити мањина. За почетак, можда би било довољно да почне да се примењује.