Сваки трећи Црногорац има партијску књижицу

Први коментари и оцене јавности зашто је сваки трећи грађанин у странкама говорили су да је разлог томе интерес, јер се сматра да се у Црној Гори до разних привилегија, посла, стана или отварања неког бизниса најлакше долази преко чланства у политичкој партији, у највећем броју у оним владајућим.

Директорка Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић каже да црногорско друштво већ дуго има "партитократију као дијагнозу" и да је то значајна препрека за демократски развој Црне Горе.

"Наравно да таква клима уводи доминатно лош образац понашања у којем се грађани опредељују за чланство у политичким партијама не на бази програма тих партија или учинака у реформи друштва, већ на бази претпостављене користи", наводи Уљаревић.

Напомиње да се на тај начин даље производи један зачарани круг у којем се ни саме партије не развијају квалитативно, јер немају потребу да се на тржишту истчу програмима или учинцима, или доприносе унапређењу јавних политика и пракси.

Да ли су интереси и једини, преовлађујући разлог што је тако велики број грађана укључен у политички живот Црне Горе прича је, како наводи РСЕ, која дефинитивно има шири контекст.

Књижевник и публициста Рајко Церовић тумачећи могуће друге разлоге за то истиче да тај рефлекс "да ако си близу власти нешто си привилегован" у великој мери постоји, али постоје и нешто друго.

То друго је да Црногорци не пристају на баналност, не пристају да буду само земљорадници и сточари и занаталије, него хоће да припадају неким елитама, наводи Церовић.

"Отуда и то велико присуство грађана у политичким партијама. Они, можда, нису ни свесни толико колико то нема баш неког великог значаја али припадају некоме, имају своје лидере и тако даље", објашњава Церовић.

Да је добра околност што су Црногорци у толиком броју заинтересовани за политику сматра професор Факултета политичких наука Ратко Божовић, кога они подсећају на античке Грке и њихов доживљај учешћа грађана у политичком животу.

"Но, када у целу причу уђу претеране политичке страсти и идолопоклонство онда то не ваља, примећује професор и додаје да се "боји да понекад те страсти могу бити неумерене", а лоше је када нема мере у свему том, јер онда не може да буде ни одговорности.