Тријумф Сиризе, Грци на улицама

23.45 - Британски премијер Дејвид Камерон рекао је да ће грчки избори повећати економску несигурност широм Европе, преноси Ројтерс.

22.55 - Сириза на домак освајања апсолутне већине јер, према пребројаној већини гласова, има 149 од 300 посланика у параменту.

21.50 - Лидер Нове демократије Антонис Самарас признао је пораз и честитао Алексису Ципрасу победу на изборима.

21.15 - После пребројаних 35 одсто гласова, Сириза води са 35,63 одсто што јој доноси 148 од укупно 300 посланичких места у парламенту, преноси Бета.

Сириза је, како је саопштило грчко Министарство унутрашњих послова, после 65 одсто пребројаних гласова, освојила 36,08 одсто гласова и имаће 149 места у 300-чланом парламенту, пренела је агенција АНА.

На другом месту је Нова демократија премијера Антониса Самараса са 28,1 одсто гласова или 77 посланичких места.

Следе екстремно десничарска Златна зора са 6,34 и партија Потами са 5,90 одсто гласова.

У Скупштину Грчке улазе још и Комунистичка партија Грчке која је освојила 5,45 одсто гласова или 15 посланика. 

Историјски неуспех доживела је деценијама неприкосновена Социјалистичка пратија Пасок, која је добила свега 4,76 одсто гласова или 13 посланичких места.  

Победник избора ледер Сиризе, Алексис Ципрас најавио је вечерас отказивање споразума Грчке с међународним повериоцима и обећао народу тешку борбу у интересу Грчке већ од сутра.

"Данас је грчки народ исписао историју; нада је исписала историју", рекао је Ципрас у говору хиљадама присталица на тргу у центру Атине.

"Грчки народ је дао јасан, јак и неоспоран налог: Грчка окреће лист, Грчка за собом оставља катастрофалну штедњу, страх и самовлашће, оставља за собом петогодишње понижење", рекао је Ципрас и најавио да његова земља "с надом и достојанством иде ка Европи која се мења".

Ципрас је рекао да је "данас славље, а од сутра почињемо тежак рад... несумњиво се завршава зачарани круг штедње".

Најавио је "формирање владе свих Гркиња и свих Грка, на чврстим и праведним основама правде и напретка".

Лидер Сиризе је захвалио "хиљадама из свих крајева Европе" за "талас солидарности грчком народу, без преседана".

Алексис Ципрас (40) могао би да буде најмлађи премијер Грчке после 150 година.  

На данашњим изборима гласало је 62,49 одсто од око 9,8 милиона становника.

Цензус од три одсто за улазак у парламент нису успеле да пређу остале странке, међу којима и недавно основана партија некадашњег лидера ПАСОК-а и премијера Јоргоса Папандреуа "Покрет социјалиста-демократа".

Победа Сиризе је поздрављена експлозијом одушевљења у седишту Сиризе, у центру Атине.

"Ово изгледа као историјска победа" и то је "порука која одјекује широм Европе", рекао је портпарол Сиризе, преноси Бета.

Коначни резултати избора могу се очекивати у раним јутарњим часовима.

Велики успех најмлађе партије

Сириза, странка радикалне левице са јасно израженим антикапиталистичким ставом постоји тек десет година, а настала је после многих подела у комунистичком покрету.

Од почетка економске кризе, Сириза је бележила константан раст популарности, јер је практично једина позивала на отпор постојећем систему, који је већину Грка за неколико година претворио и сиромахе, преноси Фонет.

Странка се отворено противи политици штедње, на коју је влада била приморана како би од Европске уније, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда добила кредите у износу од 240 милијарди евра.

"Политика штедње није успела. Уништила је економију и велики број људи оставила без посла. Ово је хуманитарна криза. Влада је обећала кредиторима да ће у 2015. додатно смањити плате и пензије, а повећати порезе, и због тога ће изгубити изборе, рекао је пре пар дана за Фајненшел тајмс лидер Сиризе Алексис Ципрас.

Он је истакао да је свестан да ће преговори са ЕУ бити тешки, али сматра да има "спреман арсенал аргумената и оружја".

Приоритет Сиризе је увођење електричне енергије у сва домаћинства којима је струја искључена због неплаћања, бесплатни школски оброци за сву децу и здравствено осигурање за све, јер трећина становништва тренутно нема могућност да се лечи.

Оно што Европу највише брине је инсистирање Ципраса да се Грчкој опрости половина дуга, као што је то 1953. на Лондонској конференцији омогућено Немачкој, која је, у великој мери захваљујући томе, остварила своје послератно економско чудо.

"Грчка је била међу међународним кредиторима који су у томе учествовали. Ми сада тражимо одржавање европске дужничке конференције која би на сличан начин подстакла раст у Европи. То је морална обавеза", рекао је Ципрас за Фајненшел тајмс.

Ципрас је више пута истицао да његови најважнији захтеви неће бити подложни преговорима и да ће на њима безусловно инсистирати, а своју победу је најавио као "повратак демократије, социјалне правде и достојанства".

Ципрас, од комунистичког омладинца до лидера

Алексис Ципрас важи за атипичног политичара за земљу из које долази, а тајна његовог успеха је што не припада ни социјалистичком Пасоку ни конзервативцима Нове демократије, преноси Танјуг.

Рођен је 28. јула 1974. године. По професији инжењер, Ципрас је прошао дуг пут од комунистичког омладинца до лидера партије која је основана 2000. године.

Грчка јавност је први пут чула за њега 1990. године, кад је 17-годишњи Ципрас током школског протеста рекао у изјави грчкој телевизији - "Желимо да имамо право да сами одлучимо да ли ћемо да идемо на час".

Сарадници кажу да је Алексис Ципрас "много више од лепог лица" - да је темељан у раду и перфекциониста, те да је његов успех пре свега резултат стратегије и вредног рада, наводи Ројтерс.