Хрватски изборни "фото-финиш", победила Колинда Грабар Китаровић

23.10 - Колинда Грабар Китаровић је победила у 14 хрватских жупанија, а Иво Јосиповић у седам.

22.00 - Колинда Грабар Китаровић води са око 30.000 гласова, обрађено је 96,5 одсто гласова, преноси ХРТ.

21.50 - Иво Јосиповић изјавио је вечерас да је после другог круга избора све готово и да је његова противкандидаткиња из ХДЗ-а Колинда Грабар Китаровић победила. 

21.30 - Кандидаткиња ХДЗ-а повећава предност. Колинда Грабар Китаровић тренутно има 50,87 одсто гласова, а Иво Јосиповић 49,13. 

21.15 - Колинда Грабар Китаровић у иностранству освојила 87,58 одсто гласова, а Иво Јосиповић 12,42.

21.10 - Мање од пола одсто разлика међу кандидатима у корист Колинде Грабар Китаровић. 

20.20 - До сада је обрађено 42,44 одсто гласова: Јосиповић 51,45 одсто,  Грабар Китаровић 48,55 одсто, јавља ХРТ.

20.00 - Иво Јосиповић освојио 52,49 посто гласова, а Колинда Грабар Китаровић 47,51 одсто, показују први незванични резултати Државне изборне комисије, преноси загребачки Дневник.

19.10 - Према првим излазним анкетама, на изборима за председника Хрватске води Колинда Грабар Китаровић.

Председник Хрватске је Колинда Грабар Китаровић, кандидат Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Колинда Грабор Китаровић је победила у најнеизвеснијој председничкој трци икад забележеној у Хрватској кандидата СДП-а и досадашњег председника Иву Јосиповића.

Колинда Грабар Китаровић је победила у 14 хрватских жупанија, а Иво Јосиповић у седам.

Прва председиница Хрватске поручила је након што је Државна изборна комисија објавила прве непотпуне резултате, да ће радити за Хрватску како би она била међу најразвијенијим земљама ЕУ и света.

"Драги хрватски дрžжављани, добро вече свима у величанственој ноћи у којој смо остварили победу за нашšу вољену Хрватску. Кад сам кренула у ову битку, многи су ми говорили шšто ти то треба. Ја се не предајем и тако ћемо радити за Хрватску. Не дам да ми нико кажžе да Хрватска неће бити богата. Хрватска ће бити најразвијенија земља ЕУ и света. То вам обећавам", поручила је нова председница Хрватске.

Према њеним речима, Хрватску чека посао "не сутра, већ вечерас", преносе локални медији.

Иво Јосиповић честитао је победу противкандидаткињи из ХДЗ-а, истичући да је победила демократија.

"Демократија је победила, Китаровић је победила у демократској утакмици и зато јој још једном честитам", рекао је још актуелни председник Хрватске. Јосиповић је окупљенима у свом изборном штабу рекао да му је поверење дало више од милион грађана.

"Преко милион грађана који су ми дали поверење и глас су наша заједничка снага. Хвала и странкама које су ме подржале. Хвала и невладиним организацијама. Ја сам део вас. Хвала и супрузи, родитељима и ћерки и онима који су ме подржавали ових пет година", рекао је Јосиповић.

"Будимо и даље заједно и верујмо у нашу Хрватску", закључио је Јосиповић.

Излазне анкете "Ипсос пулса" показивале су предност председнице Хрватске демократске заједнице са 51,49, у односу на актуелног председника који је као представник Социјалдемократске партије однео 48,6 одсто гласова бирача.

Према првим незваничним резултатима Државне изборне комисије, предност је имао Јосиповић, али како су пристизали резултати она се "топила", да би на крају Колинда Грабар Китаровић прешла у вођство и победила.

Излазност у другом кругу избора била је 12 одсто већа него у првом. Прогнозе аналитичара се нису оствариле да ће већа излазност одговарати актуелном председнику.

Председник се бира на петогодишњи мандат, а према хрватском Уставу, нико не може бити биран више од два пута узастопно на ту функцију.

Након уставних промена из 2000. године, овлашћења су му сразмерно мала – сукреирање спољне, одбрамбене и безбедносне политике. Међутим, како се бира на директним изборима има приличан морални ауторитет.

Прва председница Хрватске

Колинда Грабар Китаровић постала је министар спољних послова и европских интеграција фебруара 2005. у влади Иве Санадера, и на том месту остала је до јануара 2008, преноси Танјуг.

Претходно, од децембра 2003. до фебруара 2005. била је министар за европске интеграције. Полумандат, до 2007. године, када ју је Санадер сменио, протекао је у знаку отварања преговора о чланству Хрватске у ЕУ.

Тада је именована за амбасадора у САД. Било је спекулација да ју је Санадер сменио плашећи се јаких политичких личности у окружењу, те како би је удаљио што више од власти и партијске централе.

Од јануара 2005. године, руководила је преговарачким тимом Хрватске за преговоре о приступању Европској унији.

За период док је била амбасадор у САД везана је једна афера, пошто је непозната особа послала на адресе министарства и неких новинских редакција видео-записе на којима њен супруг Јаков Китаровић користи службени аутомобил тог министарства возећи децу у школу.

Према тврдњи истог извора, на службеном возилу ("тојота") смањио је пређену километражу. Резултат је била смена особе која је информацију проследила службеним органима.

Колинда Грабар Китаровић је годину дана пошто је именована за амбасадора у САД постала и помоћник главног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена, за јавну дипломатију, односно, према њеним речима – комуникацијску стратегију и приближавање НАТО-а обичним људима, као прва жена на таквој функцији.

Новоименована председница Хрватске почела је политички да напредује 1993, када се и запослила у Министарству спољних послова, а претходно је радила у Министарству науке и технологије.

Почетком фебруара 2014, медији у Хрватској писали су да је постала чланица утицајне Трилатералне комисије, односно Рокфелеровог комитета, те да је, наводно, на том списку 180 најутицајнијих људи на свету, на 69. месту.

Тим поводом, портали у Хрватској писали су да је целом њеном каријером руководила нека јако моћна – невидљива рука.

Рођена је у Ријеци априла 1968, делимично се школовала у САД. Завршила је енглески и шпански језик, да би 2000. године магистрирала, с постдипломском тезом из међународних односа на тему релација САД и Совјетског Савеза у време окончавања Хладног рата, односно Роналда Регана.

Несумњиво има подршку и радикалне деснице у Хрватској. Тако је недавно челник Хрватске странке права Ружа Томашић изјавила да је сигурна у њену победу.

Уколико победи, кандидаткиња Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) најавила је да ће прво назвати премијера и иницирати владину седницу на којој би се расправљало о привредном стању.

Као главни разлог кандидатуре наглашавала је тешко привредно, социјално и свеукупно стање у Хрватској.

За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, нови Устав, ни такозвана Друга Република, пошто су, како тврди, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у такозваном Домовинском рату.

Када је реч о односима са Србијом, непосредно уочи другог круга председничких избора, рекла је да би пут Србије у ЕУ условила повратком несталих особа из рата, јер се залаже за права мањина у Хрватској.

Она је у дуелу на Телевизији Нова са противкандидатом Ивом Јосиповићем рекла да ће то тражити и од Србије, што се сада не поштује. Као и Јосиповић, сматра да би било најбоље да се проблем граничних спорова са суседним земљама реши пред Међународним судом правде. Нова председница Хрватске сматра и да је хрватски генерал Анте Готовина херој.