Други круг председничких избора у Хрватској

У очекивању првих прелиминарних резултата шестих председничких избора од стицања независности Хрватске, који су протекли без битнијих неправилности и инцидената, Државна изборна комисија је објавила да је излазност до 16.30 сати била 48,23 одсто, односно грађанску дужност је испунило 1.707.976 особа што указује на могућност рекордног одзива, преноси Танјуг.

Право гласа на изборима има око 3,8 милиона бирача који су могли да гласају на 6.352 бирачка места, од којих је у Хрватској 6.260 а у иностранству 92 у 50 држава.

Кључна реч протекле предизборне кампање била је заједништво – Грабар Китаровић тражи да "већ једном престану поделе" и нацију позива на обнову јединства из деведесетих. Јосиповић, с друге стране, своју политику сажима у краткој прокламацији да жели да буде председник свих грађана.

Актуелни председник поручује да је "спреман за победу, а Хрватска за нову еру политике" и уверен је да ће његова победа означити и крај дуге политичке блокаде и кризе, и бити победа толерантне и демократске Хрватске.

Какав год био исход", навео је Јосиповић, "поштоваће зрелост и капацитет хрватске политичке јавности".

Уколико успе да у финишу избора победи Јосиповића, Грабар Китаровић би била прва председница у историји Хрватске. Грађанима је обећала решавање привредне, социјалне и свеукупне ситуације у Хрватској.

Поручила је да би условила пут Србије у Европску унију и, за разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, па ни такозвана Друга Република, јер су, каже, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у Домовинском рату.

Избори за председника Хрватске изазвали су интересовање и у суседној БиХ, у којој живи значајан број хрватских држављана с правом гласа. Иако је било отворено 15 бирачких места, од којих десет у Мостару, управо у том граду су се током дана стварале гужве јер се многи гласачи нису на време регистровали.

Председник се бира на петогодишњи мандат, а према хрватском Уставу, нико не може бити биран више од два пута узастопно на ту функцију.

Након уставних промена из 2000. године, овлашћења су му сразмерно мала - сукреирање спољне, одбрамбене и безбедносне политике, међутим како се бира на директним изборима има приличан морални ауторитет.

Изборе је пратило готово 22.000 посматрача, највише у последњих неколико изборних циклуса.

Иначе, у првом кругу из председничке трке су испали Синчић и са 6,30 одсто гласова, као четвртопласирани Милан Кујунџић, кандидат Савеза за Хрватску.