Одлука о ћирилици "шминка" демократије?

После честих ломљења двојезичних табли у Вуковару, Уставни суд Хрватске је преломио – грађани Хрватске неће се на референдуму изјашњавати о правима мањина на службени језик. То, међутим, не значи да ће 35 одсто Срба у Вуковару имати право на свој језик и писмо.

Уставни суд везао је руке полицији. Ако неко покуша да скине табле, полицајци не смеју да примене силу све док власти у Вуковару, у року од годину дана, не одлуче у којим ће деловима града српска национална мањина моћи да оствари своје законско право. И за то, како се наводи у Одлуци Уставног суда Хрватске, постоји један услов:

"... Да истовремено уважава потребе већинског хрватског народа које извиру из још увек живих последица великосрпске агресије почетком деведесетих година 20. столећа, те потребу праведног и правилног третмана српске националне мањине на подручју Града Вуковара."

Таквим решењем делимично су задовољни покретачи референдумског питања. Штаб за одбрану хрватског Вуковара радије би да о службеној употреби ћирилице одлучују грађани. За то су и добили подршку више од 600.000 људи.

Представници Срба су незадовољни. Кажу, мало се штити Устав, мало угађа десници, а резултат је "труло решење".

"Уставни суд је отворио простор за непрестано потенцирање околности или потенцирање ситуације какве смо имали у протеклих годину дана. Из тог разлога се бојимо, с једне стране, блокаде, а са друге стране се бојимо гетоизације", каже Милорад Пуповац из Самосталне демократске српске странке.

Ћирилица је изговор да се Срби протерају – познат је став публицисте Игора Мандића. Ипак, за њега одлука Уставног суда је тек назнака промене.

"Веома је важно што је Уставни суд одбио референдум у нечему што задире у основна људска права, а онај додатак том мишљењу је већ пробудио контроверзе јер неки мисле да им то омогућава даље дивљање по Вуковару", сматра Мандић.

Ни поглед из Београда не баца светло на решење вуковарске енигме. Одлука Уставног суда је, кажу познаваоци прилика, "шминкање мртваца".

"Мртвац, то је демократија и ми смо то знали и раније. Постојала је нека нада да 2000. дође до неких промена, а ова одлука показује да од тога нема ништа. Шминка је ту само ради Европске уније, ради хрватске јавности", сматра Антић.

А у јавности се, тврди Антић, одмеравају снаге две Хрватске – десничарске и проевропске. Та унутрашња борба преламала се и преко леђа тамошњих Срба.

Иако су се владе у Загребу званично залагале, и залажу, за повратак избеглих, истраживање Напредног клуба показује да је од 2001. готово 15.000 Срба напустило Хрватску. Ћирилица је само једно од права на које за сада – немају право.