Холбруково упозорење Туђману и Милошевићу

Стенограм који објављује загребачки Јутарњи лист, налази се међу више хиљада докумената који су постали доступни јавности након што је у Међународном суду правде завршена расправа о међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид.

Разговор је, према стенограму, вођен у Загребу 18. августа 1995. године, десет дана након завршетка хрватске војно-полицијске акције "Олуја".

Тадашњи помоћник америчког државног секретара Ричард Холбрук тада је кренуо у дипломатску офанзиву која ће, подсећа се, резултирати потписивањем Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат у БиХ.

Разговору Холбрука и Туђмана присуствовали су генерал Весли Кларк и тадашњи амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт.

Наводи се да је Холбрук на разговор са Туђманом дошао из Београда, након разговора са Милошевићем који му је, како се наводи, рекао да је спреман на преговоре и да признаје да је источна Славонија део Хрватске, али да то не може и јавно да каже.

Холбрук је стога у Загреб дошао да наговори Туђмана да не предузима војну акцију у источној Славонији и тражи да се ту одржи статус кво док не буду решене ствари у БиХ.

Разговор је вођен непосредно пре него што је ХВ заједно с ХВО-ом и Армијом БиХ кренула у војне операције према Бањалуци, када је, како се наводи, војни пораз Србе натерао за преговарачки сто.

Наводи се и да је Туђман, када је говорио о хрватско-српском договору, кренуо од 1918. и казао да је Југославија била у кризи откако је основана, а потом прелази на питање Бановине из 1939. и поделе БиХ.

Обраћајући се саговорницима, Туђман је поменуо мапу НАТО-а и ЕУ из 1990. и 1993. године, на шта му је Кларк рекао да се не сећа такве мапе, као и да НАТО нема никакав стратешки концепт те врсте.

У разговор се умешао Холбрук, који је рекао: "Молим вас, јесам ли добро схватио о којој карти је реч? (...) Рекли сте да карта (салвета) коју су објавиле лондонске новине не приказује ваше виђење Босне и Херцеговине и да оно што сте нацртали Ешдауну није нешто што ви лично подржавате."

Одговоривши потврдно, Туђман је рекао да подржава Хенрија Кисинџера који је говорио да, ако се није успело у спасавању Југославије, не може бити сачувана ни БиХ.

Констатујући да је Кисинџер имао много лепих идеја, али да је он износио личне ставове, Холбрук је истакао: "Он није глуп, али говори само у своје име. Хтео бих то да сасвим разјасним, да буде сасвим јасно да ви и Милошевић нећете делити Босну. То је веома важно. Морате бити у стању да Клинтону кажете, врло јасно, да делите америчко виђење регије која укључује Босну као посебну државу."

У разговор се укључио и Галбрајт који је, обраћајући се Туђману, рекао да је одговор врло јасан и да САД никада неће учествовати у подели Босне "ни под којим условима".

А када је реч о источној Славонији и Милошевићу, Холбрук је инсистирао: "Рекли сте да се ништа неће догодити у источној Славонији у идућих неколико месеци, али након истека мандата УНКРО-у могли бисте да предузмете акцију", на шта је Туђман одговорио: "Ако не буде напретка у преговорима."

На крају разговора Холбрук је Туђмана у опширном излагању подсетио на догађаје који су претходили том тренутку, а онда му је рекао: "Али, господине председниче, не могу да направим искорак и у источној Славонији и у БиХ истовремено. Уз то, приметили сте да нисам спомињао суздржаност у Ливањском пољу, нисам спомињао суздржаност у западној Босни, где су федералне јединице биле активне. То је друга димензија. Али повлачим врло, врло строгу линију према источној Славонији. Што више нам понудите сада, што више флексибилности, суздржаности и лидерства покажете свету, то ће брже Хрватска постати део Западне Европе. А тамо припадате."