Сећање на Србе страдале код Бјеловара

Представници Срба из Хрватске и антифашистичке организације обележили су 72 године од страдања око 200 српских цивила масакрираних код Гудовца близу Бјеловара, као и одвођења око 500 Срба из Грубишној Поља у усташки логор Јадовно одакле се нико није вратио.

На месту страдања жртава првог масовног масакра Срба положени су венци, а присутнима којих је било стотинак, обратио се председник Српског народног вијећа и посланик у Сабору Милорад Пуповац.

Подсетивши да су усташе масакр невиних српских цивила из Гудовца и околних села почињен 28. априла оправдавали тврдњом да се радило о четницима, Пуповац је нагласио да "реч четник и данас одзвања у Хрватској".

"Овде је почео поход који је завршио геноцидом према Србима, Ромима и Јеврејима, као и злочини над Хрватима антифашистима", рекао је Пуповац, истичући значење обележавање гудовачких жртава.

Подсетио је да је на месту ликвидације 1955. године подигнута костурница, а нешто касније постављен је и споменик "Гудовчан", Војина Бакића, вајара из Бјеловара чија су четири брата такође побиле усташе, али у Јадовном.

Споменик је 1991. године срушен и до данас није обновљен, због чега је Пуповац нагласио да је обнова споменика велика морална обавеза и градске и жупанијске и државне власти.

Парастос је служио бјеловарски парох јереј Дарко Патаковић, а међу окупљенима, представницима српске мањинске самоуправе, српских организација, антифашиста и рођака побијених био је и конзул Србије у Загребу Зоран Васиљевић.

У цркви Св. Георгија у Грубишном пољу за све одведене и побијене у усташким логорима у Госпићу, Јадовном и на острву Пагу парастос је служио тамошњи парох Даниел Николић, након чега је одржана комеморација код зграде некадашње железничке станица одакле су Срби одвођени у логоре.

Усташе су 27. априла 1941. године ухапсиле 200 Срба из Гудовца и околних места, провели их кроз Гудовац и стрељали на оближњој ливади. Лешеви 195 стрељаних жртава су на захтев Немаца који су осудили масакр сахрањени у заједничкој гробници на православном гробљу у селу, да би 1955. били сахрањени на месту страдања.