Договорена штедња, помоћ касни

Партнери Грчке у еврозони неће моћи да јој идуће недеље одобре исплату нове транше кредитне помоћи, иако је Скупштина Грчке донела закон о новим мерама буџетске штедње, упркос дубоком негодовању јавности.

Министар финансија Немачке Волфганг Шојбле је рекао да 17 земаља еврозоне још не може да одлучи о исплати новца чему се Атина надала. Како је предвиђено, Влада Грчке још мора да кроз Скупштину прогура државни буџет за 2013. године, а посланици неких земаља, укључујући Немачку, треба да одобре исплату нове транше кредитне помоћи Грчкој.

"Не видим како бисмо дошли до решења већ идуће недеље", рекао је Шојбле о састанку министара финансија еврозоне у понедељак.

Изгласавање закона о мерама штедње који ће додатно смањити плате и пензије и повећати порез, био је кључни корак да се страни повериоци Грчке увере да ослободе следећу траншу од 31,5 милијарди евра кључних за Атину да би платила међународне обавезе и сачувала ликвидност.

Уколико транша не буде исплаћена, Влада је саопштила да ће Грчка остати без новца 16. новембра што би отворило пут ка потенцијалном проглашењу мораторијума на плаћање и изласку из зоне евра. Тај сценарио држи финансијска тржишта на ивици живаца већ три године.

Берлин: Прво буџет, онда новац

Међутим, Немачка која даје највећи појединачни допринос фонду ЕУ за помоћ, инсистира да Грчка најпре донесе буџет за 2013. годину чиме би настала основа за одлуку поверилаца да ослободе исплату нових средстава.

После гласања буџета које је заказано за недељу, ослобађање исплате новца и даље зависи од извештаја "Тројке" дужничких инспектора (ЕУ, ММФ и Европска централна банка) за који се не очекује да ће бити спреман за састанак понедељак.

Поред тога, неке земље зоне евра, попут Немачке, могу дати одобрење тек пошто њихове Скупштине гласају за то. Иако се не очекује да то гласање траје дуго, оно ипак доноси одлагање исплате.

Зато изјава Шојблеа указује да ће за Грчку можда морати да се нађе привремен финансијски аранжман.

Недељно гласање у Атини о буџету је још један тест за коалициону Самарасову владу. У четвртак, гласање о закону о мерама за уштеду 13,5 милијарди евра је нанело штету крхкој владајућој коалицији три странке.

Посланици су гласали са 153:128 за закон, неколико сати пошто је против тога више од 80.000 људи демонстрирало испред зграде Скупштине, уз битку с полицијом.

Само две странке - већински конзервативци и социјалисти, од три странке у коалицији су подржале закон. Али било је неслоге и у њиховим редовима: седам посланика је смењено јер нису подржали мере, а осми је сам рекао да напушта социјалисте и прелази у независне посланике.

Ипак, Влада није у непосредној опасности јер је трећа странка, "Демократска левица" (ДИМАР) која се уздржала од гласања о мерама штедње, рекла да ће се остатио у владајућој коалицији. Зато се очекује да три владајуће странке буду јединствени фронт при гласању о у буџету.

Шеста година рецесије

Грчка се ослањала на кредитну помоћ евро партнера и Међународног монетарног фонда још од 2010. године. Она је заузврат морала да спроведе низ мера штедње које су тешко погодиле економију. Грчка ускоро улази у шесту годину рецесије.

У четвртак је саоспстено да ке незапосленост августа порасла на 25,4 одсто, док је јула била 24,8 одсто, а годину раније 18,4 одсто. Више од 1,2 милиона људи у земљи са 10 милиона станоника је сада незапослено, од чегасу 58 одсто људи узраста од 15 до 24 године.

Пакет кредитне помоћи Грчкој од 240 милијарди евра се исплаћује у ратама и зависи од прописаних буџетских циљева и реформи. Најновија исплата касни већ пет месеци због политичке неизвесности која је настала у пролеће ове године - двапут су за два месеца одржани посланички избори, а затим се дуго чекало на договор о новим мерма буџетске штедње.

Уочи шесте године рецесије Влада је затражила боље услове од повеилаца - продужење за две године рока ни да испуни договорене циљеве.

То би, међутим, створило финансијски јаз од око 30 милијарди евра.

Шеф ЕЦБ Марио Драги је јасно рекао да би тај ноац требало да дође од држава еврозоне јер је централна банка "већином урадил све" да помогне Грчкој, а није јој дозвољено да директно финансира дуг чланица.

Грчки синдикати су најавили нове штрајкове и протесте, а у четвртак нису радили таксисти и атински метро, трамвај и градска железница.