Пресуда против Словеније и Србије

Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је да је Словенија одговорна за враћање старе девизне штедње штедишама Љубљанске банке, а да је Србија одговорна за враћање улога штедишама Инвест банке.

Пресудом се "недвосмислено утврђује одговорност Словеније, а Хрватска и даље ради на тражењу компромисног решења за пренету штедњу хрватских грађана, изјавила је портпаролка хрватског министарства спољних и европских послова Данијела Баришић.

Када је реч о непренетој штедњи, о њој нема спора јер је обухваћена овом пресудом, рекла је Баришићева.

Суд је наложио Србији и Словенији да у року од шест месеци од дана када пресуда постане коначна, предузму све што је потребно како би се свим штедишама исплатила стара девизна штедња, под истим условима као штедишама у матичним земљама банака.

Србија и Словенија имају право да се у року од три месеца жале на пресуду, а уколико Суд одбије жалбу пресуда постаје коначна. У случају да жалба буде прихваћена, преиспитиваће је Велико веће суда.

Љубљана подноси жалбу

Словеначки министар спољних послова Карл Ерјавец најављује да ће се његова земља жалити на пресуду из Стразбура, наводећи да су чак петорица судија "са простора бивше Југославије".

Представник словеначке владе за питања сукцесије Руди Габровец пресуду је назвао пристрасном.

Габровец истиче да ће главни аргумент жалбе бити то да ни Словенија ни Љубљанска банка нису узеле девизне депозите из филијале Љубљанске банке у Сарајеву, па зато нису дужне да врате новац штедишама.

Ерјавец сматра да ће Словенија у тој жалби успети, истичући да је Љубљанска банка Сарајево национализована 1993, чиме је била прекинута свака веза између Словеније и те банке.

Tроје држављана БиХ – Алишић, Саџак и Шахдановић, покренули су поступак пред Судом у Стразбуру, тражећи да се утврди одговорност БиХ, Хрватске, Србије, Словеније и Македоније за дугогодишње неисплаћивање старе девизне штедње у филијале Љубљанске банке Сарајево и Инвест банке Тузла.

Према наводима медија, Љубљанска банка дугује грађанима Босне и Херцеговине 350 милиона немачких марака, а Инвест банка 120 милиона.