Конституисана Скупштина Црне Горе

У Подгорици је 24 дана након парламентарних избора конституисан нови сазив Скупштине Црне Горе, а седницу је обележио спор око интонирања државне химне, чије извођење је бојкотовао део опозиционих посланика.

Досадашњи председник црногорског парламента и лидер Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић поново је изабран за председника Скупштине Црне Горе, што му је четврти узастопни мандат на тој функцији. За реизбор Кривокапића, који је био и једини кандидат за председника парламента, гласало је 46 посланика, док је 36 било против.

На почетку конститутивне седнице интонирана је химна Ој, свијетла мајска зоро, али том чину нису присуствовали представници Демократског фронта из редова Нове српске демократије, као ни независни посланици Предраг Булатовић, Милан Кнежевић и Владислав Бојовић.

Странке мањина и Демократска партија социјалиста раније су потписали споразум о постизборном савезу, што им је омогућило формирање владајућу већину у црногорском парламенту, а потом и нову владу. Споразум су потписале ДПС, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива и Форца.

На изборима у Црној Гори 14. октобра, коалиција коју предводи ДПС добила је највише гласова, али недовољно за поновно освајање апсолутне власти. Зато је кључ за формирање будуће владе био у рукама странака мањинских народа.

Коалиција Европска Црна Гора освојила је 39 посланичних мандата, а за формирање владе потребан је 41. Подршку је затражила Бошњачка странка која има три мандата, односно ХГИ и две албанске националне партије са по једним мандатом. То је први пут након избора 2001. године да коалиција, коју предводи ДПС, није освојила апсолутну власт у Црној Гори.

БС и ХГИ били су у коалицији која је формирала претходну владу Црне Горе. Те две националне странке на изборима 14. октобра одлучиле су да самостално наступе, јер им је изборни закон омогућава лакше стицање посланичких мандата, пошто је реч о изборним листама мањинских народа.

У црногорском парламенту, који има 81 посланика, налазе се три коалиције и пет партија. Коалиција Европска Црна Гора освојила је 39 мандата, Демократски фронт 20, Социјалистичка народна партија девет, Позитивна Црна Гора седам, а Бошњашка странка три мандата.

У парламенту по једног посланика имаће ХГИ, Форца и Албанска коалиција.

Уставом је предвиђено да председник Црне Горе предлаже мандатара у року од 30 дана од конституисања Скупштине. Скупштина Црне Горе мора изабрати Владу у наредних 90 дана.